Tačno u vreme subotnjeg ručka saznali smo da je Džefri Epstajn izvršio samoubistvo. Vest je obišla svet, jer Epstajn je oduvek, a poslednjih meseci posebno, bio sinonim za sve ono vredno prezira.
Od kako je dospeo u centar seksualnog skandala u vezi sa namamljivanjem, podvođenjem i seksualnim zlostavljanjem maloletnih devojaka, stav o njegovom životu i njegovim postupcima bio je nedvosmislen – Epstajn je bio pedofil.
Međutim, od trenutka kada se saznalo da je preminuo, postoje različiti stavovi o svemu što se dogodilo, koji se kreću od verovanja u izveštaje patologa, do najrazličitijih „teorija zavere“.
Epstajn je čovek koji je imao ogromne količine novca, prijatelje u najvišim strukturama – najbogatije privrednike, nauticajnije političare – imao je malo „ovozemaljskih problema“ i mnogo slobodnog vremena. U skladu sa tim, kako je pisao i Juval Noa Harari, u svojoj knjizi „Homo deus“, čovek počinje da razmišlja o besmrtnosti, o takvom „pregrupisavanju gena“ koji bi ga doveli do savršenstva, o približavanju Bogu.
Dakle, čovek koji je želeo da se pretvori u božanstvo i da živi večno, izvršio je samoubistvo u zatvorskoj ćeliji iz koje, sasvim je izvesno, nikada više, osim na redovnu šetnju zatvorskim krugom, ne bi ni izašao. „Imati, pa nemati“, kažu da je najveća kletva, a Epstajn sa time izgleda nije mogao da se nosi.
Ipak, malu senku na ovakav scenario baca činjenica da je Epstajn nešto slično pokušao i pre mesec dana. Pronađen je tada sa ranama na vratu, u besvesnom stanju, a svedoci koji su želeli da ostanu anonimni, tvrdili su da je u pitanju pokušaj samoubistva.
Od toga trenutka, Epstajn je imao pojačanu kontrolu, pa je i pored toga uspeo da oduzme sebi život. Njujork tajms piše da mu je pojačani nadzor ukinut pre sedam dana, pa se, ako je to istina, postavlje pitanje zbog čega je to urađeno.
Sve to, podstaklo je mnoge Amerikance da se zapitaju da li je Epstajn zaista izvršio samoubistvo, ili je posredi nešto drugo?
Činjenica je da je Epstajn imao veliki broj informacija. Nekoliko sati pre nego što je objavljeno da je sebi oduzeo život, pojavile su se informacije da je zajedno sa američkim milijarderom u nedozvoljenim interakcijama sa maloletnicama učestvovao i britanski princ Endrju.
Epstajn se družio sa Klintonom, sa Trampom i brojnim drugim uticajnim ljudima, pa je pitanje kako bi neko od tih ljudi reagovao da su se pojavile informacije koje bi mogle da ih kompromituju. U tom smislu, Epstajn je bio potencijalana „ahilova peta“ mnogima, pa jedan deo američke javnosti tvrdi da je njegova smrt samo potreba moćnih da „zaleče“ tu ahilovu petu.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp retvitovao je na svom zvaničnom nalogu objavu komičara Terensa Vilijamsa, koji je direktno označio Bila Klintona kao krivca za ubistvo Epstajna uz poruku da nije iznenađen što je do toga došlo.
Neki predstavnici demokratske partije, takođe su vrlo nezadovoljni ishodom čitavog „slučaja Epstajn“ i ističu da je važno da se istraga ne zaustavi.
„Ono što nas sve zanima je šta je sve znao? Koliko je drugih milionera i milijardera bilo uključeno u nezakonite aktivnosti kojima se bavio? Te informacije nisu umrle s Džefrijem Epstajnom. To takođe treba istražiti“, rekao je gradonačelnik Njujorka Bil de Balazio.
On je i nakon prvog Epstajnovog pokušaja da sebi oduzme život naglasio da je time milijarder sam sebe zauvek označio krivim i takav potez je okarakterisao „kukavičkim“.
Time se, na kraju priče, vraćamo na njen početak – Epstajnova dela uvek su sa sobom nosila žrtve. Upravo su njegove žrtve razočarane ovim ishodom jer mu se neće suditi.
„Užasno sam ljuta i povređena znajući da je opet mislio da je iznad zakona i da je izabrao lakši način“, rekla je Džena Lisa Džouns u saopštenju.
„Besna sam jer se Epstajn neće suočiti sa žrtvama na sudu“, izjavila je za CNBC druga žrtva, Dženifer Araoz.
„Do kraja života moramo živeti s ožiljcima njegovih dela“, zaključila je ona.
Tagovi
