Vauhnik piše da je za stratege i političare Trećeg rajha bilo jasno da pre neizbežnog rata protiv Sovjetskog Saveza treba prvo Jugoslaviju pridobiti na nemačku stranu ili je na neki drugi način učiniti bezopasnom. Partija, odnosno SS i Gestapo, hteli su da se Jugoslavija vojnički okupira i, ako je potrebno, podeli na male države, dok je Glavni generalštab smatrao da „Jugoslavija predstavlja idealnu privrednu jedinicu koja treba da se održi i ako je moguće još ojača i zaštiti, razumljivo pod strogom kontrolom“. Posle dužeg natezanja, prevladalo je vojničko gledište.
S druge strane, predviđalo se šta bi trebalo uraditi ukoliko pridobijanje Jugoslavije na prijateljski način ne bude moguće. Tada bi se postupilo po poznatoj izreci: „Ko neće milom, taj hoće silom.“ Nacističke ustanove pripremale su se za takav slučaj, tj. organizovale su više ili manje bitne incidente neprijateljske prirode, kako bi u cilju zastrašivanja mogle da optuže Beograd.
Ovo smo mi u jugoslovenskom poslanstvu naročito osećali, pa smo poslanik dr Andrić i ja bili pozvani jedan za drugim kod Geringa koji je odbijao isporuku već davno poručenih aviona „meseršmit“ i pritom se pozivao na neprijateljsko ponašanje u Jugoslaviji, savetujući nas da konačno treba da uvidimo da je velika Nemačka nepobediva. Često je bio veoma energičan, čak nam je i pretio da bi Treći rajh mogao da pokaže svoju moć, što bi za Jugoslaviju, razumljivo, bilo veoma sudbonosno.
O ovim razgovorima obaveštavao sam uvek Ministarstvo spoljnih poslova i Generalštab. Ipak, sve te pretnje nisu na mene naročito uticale, jer sam znao da je to samo taktika. Želeli su da nas urazume i pridobiju za pakt. Svaka diktatura ima u svom arsenalu takve argumente, zbog toga ja nisam bio iznenađen kada bi mi se s vremena na vreme serviralo nešto novo. Nisam bio ni naročito zabrinut, pošto sam znao šta je bila svrha te prakse.
Preko poverljivih ljudi mogao sam da saznam da je Gestapo već pripremio direktivu na koji način treba postupiti u slučaju da Jugoslavija uđe u rat. Sačinjeni su spiskovi ličnosti koje pri upadu treba uhapsiti, odnosno ubiti ili otpremiti u logor. Jedan takav delimičan spisak došao je i u moje ruke i u njemu sam pronašao i ime moga brata, advokata. Te „izabrane“ ličnosti odmah sam obavestio, savetujući im da za svaki slučaj pripreme bekstvo u inostranstvo, i to ako je moguće preko Grčke.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik
