Ko pogoršava ekonomsku krizu na Kubi?

Nemaština, redovi ispred prodavnica, rasplamsavanje crnog tržišta deviza i inflacija cena: kubanska ekonomija prolazi kroz duboku krizu već tri godine. Ako je američki embargo strukturno odgovoran za ovu uzburkanu situaciju izazvanu šokom pandemije Covid-19, monetarna reforma samo je još više pogoršala stvari. Narod se suočava sa tim, ali se odlasci u inostranstvo umnožavaju.

Svađa izbija u aveniji Karlos III, jednoj od velikih arterija Havane. Gungula iznenada nadjačava regeton koji nemilosrdno izbija iz zvučnika nasred trotoara. Pod zagušljivom vrućinom, pedesetak ljudi bori se da bi osiguralo sebi mesto u redu za čekanje, dok nekolicina neprimetno pokušava da dobije nekoliko mesta. Koji je ulog? Uzeti, dok se zalihe ne iscrpe, jedan paket od pet kobasica koji je ovde na prodaju, što je na Kubi već nekoliko godina pravo blago. Migel. profesor nuklearnog inženjerstva na fakultetu u Havani, čeka svoje kobasičice, kako ih Kubanci nazivaju. „Zarađujem 3700 kubanskih pezosa mesečno [okvirno 30 evra]. Platiću 90 pezosa za ove kobasice. Čekanje bi moglo da potraje sat ili dva. To je naša svakodnevnica.“ On otvara svoju potrošačku korpu. „Upravo sam kupio 500 grama pirinča, pasulj, jedan plavi patlidžan, jedan krastavac, tri crna luka, dve čili paprike i tri zelena limuna. Platio sam 968 pezosa, četvrtinu moje plate. A jedva da će mi trajati tri dana.“

Dovoljno je podići glavu da bismo videli kako se nad nama nadvija veličanstvena crveno-zelena građevina, na kojoj je velikim slovima izloženo: „PLAZA CARLOS III“. Na ulazu u ovaj tržni centar nema reda. Nekoliko ljudi prolazi kroz hodnike, između atrakcija za decu, parfimerija, opreme za domaćinstvo, cipela. No većini Kubanaca su ove cene obeshrabrujuće, u zemlji gde minimalna plata iznosi okvirno 2100 kubanskih pezosa (17 evra): flašica šampona košta 540 pezosa (4,5 evra), patike 4000 pezosa (33 evra), a kesa za odlaganje rublja 850 pezosa (7 evra).

Već tri godine redovi, nemaština i inflacija udešavaju svakodnevni život Kubanaca. Potreseno pojačanjem američkih sankcija, političkom nestabilnošću u Venecueli – svojoj glavnoj finansijskoj podršci do sredine desetih godina 21. veka – i virusom Covid-19, ovo ostrvo prolazi kroz jednu od najvećih kriza u njegovoj skorašnjoj istoriji. Zavisna od turizma, a primorana da tokom pandemije zatvori svoje granice od 1. aprila do 15. novembra 2020. godine, Kuba se suočila sa padom svog BDP-a za 11%. Uprkos oporavku (krajem juna 2023, Kubu je posetilo 1,6 miliona putnika od početka godine), njena privreda izgleda kao polje ruševina. Upravo u ovom kontekstu je nepovoljno to što je vlada odlučila da učini takvu ekonomsku drskost da sprovede jednu od velikih reformi koje je obećao Raul Kastro, predsednik od 2006. do 2018. godine : monetarno ujedinjenje na ostrvu koje je dugi niz godina imalo dve različite valute. Započet 1. januara 2021. godine, ovaj proces – koji bi čak i u idealnoj situaciji zadavao glavobolje – pogoršao je ekonomski haos, koji je prvobitno orkestrirao Vašington.

Najgori mogući trenutak za monetarno ujedinjenje

Od 1994. godine, na ostrvu su bili u opticaju CUP (kubanski pezos) i CUC (konvertibilni pezos, pretežno korišćen za turističke usluge i prodaju uvezene robe, sa fiksnom vrednošću od 1 dolara). Uvođenje konvertibilnog pezosa bilo je zamišljeno kao odgovor na poteškoće nastale raspadom SSSR-a, a posebno da ublaži devalvaciju nacionalne valute i da istisne američki dolar, kojem je od 1993. godine odobreno da kruži ostrvom.

Međutim, prisustvo dve valute „izobličuje cene, podstiče uvoz, a slabi izvoz robe“, kako nam objašnjava ekonomista Karmelo Mesa-Lago. Neke prodavnice i restorani naplaćuju isključivo u konvertibilnom pezosu. Prema tome, ljudi koji su tokom ovog perioda radili u domenu turizma i koji su primali CUC preko plata ili napojnica živeli su mnogo bolje od ostalih – pojava koja je navela mnoge lekare, profesore, inženjere da se okrenu unosnijim poslovima, kao na primer vožnji taksija.

Od 1997. godine, Kongres Komunističke partije Kube „ustanovio je da se treba kretati u smeru ponovnog monetarnog ujedinjenja“, priseća se Hose Luis Rodriges, bivši ministar ekonomije od 1995. do 2009. godine. Journal Officielje, 10. decembra 2020. godine, konačno objavio nestanak CUC-a. Predsednik Republike Kube od 2018. godine, Migel Dias-Kanel, uverava da će u 2020. godini „monetarno ujedinjenje koje Kuba priprema pomoći da se ekonomski uslovi na ostrvu uravnoteže “. Prvi bilans pokazuje suprotno: ujedinjenje je dovelo do devalvacije nacionalne valute, zvanično povećane sa 25 pezosa na 120 pezosa za 1 američki dolar. Na ulici se, u stvari, 1 dolar menja za 250 pezosa. Otkad su rizici otkriveni, stanovništvo tim više postavlja pitanja: „ovaj zadatak nije izuzet od mogućih opasnosti“, upozorio je Dias-Kanel. „Jedna od glavnih opasnosti je ta što je inflacija, koja je je pogoršana deficitom ponude, veća nego što se očekivalo.“ Cene zaista skaču. Da bi se prevazišao porast, plate i penzije su povećane, ali i dalje ne mogu da sustignu brze skokove u cenama. „Mislim da je ovo bio najgori mogući trenutak za ujedinjenje“, priznaje Karlos Enrike Gonzales Garsija, direktor projekcije i koordinacije makroekonomskih politika Ministarstva ekonomije i planiranja.

„Brojevi od 400 do 550: možete doći 12. juna u 9.30 časova“

U julu 2020. godine ulazi u promet novo rešenje čiji je cilj da apsorbuje strane valute: bezgotovinsko sredstvo plaćanja (bez novčanica i kovanica) nazvano „slobodno konvertibilna valuta“ (MLC), čiji je kurs povezan sa kursom dolara, jedan za jedan. Za korišćenje valute potrebna je posebna kartica, povezana sa računom koji se finansira deponovanjem deviza u banci: dolara, evra, jena, britanskih funti i sl. Sa druge strane, veoma je kompikovano kupovati MLC sa kubanskim pezosima. Treba se, dakle… nekako dokopati deviza. Čak i kafići koji naplaćuju koka-kolu u kubanskim pezosima moraju kupovati flaše u MLC valuti kako bi se snabdeli. Stvaranje ove valute, dakle, mehanički implicira postojanje crnog tržišta deviza širom zemlje – što dodatno pothranjuje inflaciju. Jedan evro se u banci zvanično menjao za oko 30 pezosa na početku 2020. godine; a na ulici je koštao 80 pezosa.

Ovaj ekonomski potres nas u nekim aspektima podseća na onaj „poseban period za vreme mira“, eufemizam u to vreme napravljen da dočara oskudicu uzrokovanu raspadom SSSR-a. Uz nekoliko razlika. „Tokom ’posebnog perioda’, potrošnja stanovništva bila je pogođena, ali je raspodela bogatstva bila pravednija“ podvlači Rodriges. „Od tada je nejednakost rasla. Neki primećuju da im životni standard napreduje, pogotovo u turizmu, ali veliki deo društva ostaje na cedilu. Pored toga, u devedesetim godinama prošlog veka izašli smo iz dvadesetogodišnje povoljne ekonomske situacije. U sadašnjosti, izlazimo iz dvadesetogodišnje krize. Umor se nagomilao“.

Manuel se strpljivo (…)

PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.

ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.