Ko sapliće rokenrol: Roman Goršek, grupa Plejboj, pred koncert na Rock i rakija festu

Pred koncert na Rock i rakija festu, 6. i 7. decembar, u Dorćol Platzu, Roman Goršek, iz grupe „Plejboj“, govorio je za Nedeljnik.

***

1. Kad su vas pitali koja je „najbolja jugoslovenska grupa svih vremena“, rekli ste Partibrejkersi. Da li i danas ostajete pri tom odgovoru i kako je došlo do toga da vam Cane imenuje prvi album – „Sviraj dečko“?

Mala ispravka, mi smo rekli “Plejboj, najbolja jugoslovenska grupa svih vremena” kao uvod u obradu pesme “Zajedno” grupe Film. To je inače bila naša šala i parafraza Discipline kičme u uvodu obrade pesme “Čudna šuma”. Što se tiče Partibrejkersa, oni su svojim radom i trajanjem sigurno zaslužili mesto jednog od najboljih domaćih rock bendova. Mi smo bili veliki fanovi kao tinejdzeri od njihovog početka i poznajemo se od 1987. Prvi album smo nazvali “Sviraj dečko” posto je to bilo Canetovo tumačenje imena našeg benda Plejboj, a mi smo od samog početka kao mlad bend važili za dobre muzičare i svirače, tako da je interna šala postala deo istorije.

2.  Jedna od najpoznatijih numera grupe Plejboj, je “Grizi metak”. U njemu se pojavljuje glumica Katarina Žutić, i to je veoma karakteristično za vaše spotove – uvek su ih krasile neke od najharizmačinijih devojaka Beograda, kao i najaktuelnije menekenke tog vremena. Odakle ta saradnje, je l povezano sa imenom benda?

Ispostavilo se da su naši spotovi 90-ih godina bili posebno zanimljivi i inovativni, i dan danas važe za neke od najboljih iz tog perioda. To je bilo vreme kada se pojavila nova generacija režisera, fotografa i umetnika. MTV je bio dominantna televizija i video je postao neodvojivi deo muzike. Mi smo imali sreću da su nam naši prijatelji, tada studenti, a danas uglavnom profesori na fakultetima, (Ivan Šijak, Srdan Golubović, Vuk Veličković… ) snimali spotove i sarađivali sa nama. Plejboji su od samog početka bili zanimljivi devojkama na obostrano zadovoljstvo i poštovanje. Sve devojke koje su se pojavljivale u našim spotovima su naše drage i dobre prijateljice, kao i izuzetne žene i ličnosti tako da smo ponosni što smo se družili sa njima i što su ti trenutci zabeleženi u fenomenalnim spotovima.

3. Prošlo je 27 godina od vašeg poslednjeg albuma i prošlo je deset od vašeg poslednjeg singla. Iako ne izbacujete ništa novo, s obizor da početkom decembra imate koncert na Dorcol Platzu, evidento je da vaša muzika ipak opstaje. Jednom prilikom ste rekli da je „album u današnje vreme predugačak za slušanje“, da li je to razlog zašto više ne stvarate novu muziku? Da li je pre 30 godina, kada je izašao vaš prvi album bilo lakše i da li je žanr kojem vi pripadate imao više prostora na sceni?

Mi retko sviramo i trudimo se da to bude samo eksluzivno i isključivo kada postoje svi uslovi za kvalitetnu svirku. Ove godine smo izabrali da to bude Rock i rakija fest, jer nam se dopala ideja o povezivanju domaće rakije i rokenrola. Ove godine obeležavamo 30 godina od izdanja našeg prvog albuma “Sviraj dečko” koji je bio među prvim izdanjima tada nove izdavačke kuće B92, a te peme su i dan danas aktuelne i moderne. Poslednjih godina objavljujemo muziku  kada imamo nešto novo da poručimo, u pesmama “Nemam vremena”, “Daj nešto” i “NIje lako” sve je rečeno. Sigurno ćemo uskoro nešto novo da snimimo i objedinimo sve te singlove u jedan novi album. Zanimljivo je da  status i poštovanje koje imamo i danas  je sticano iskljucivo na koncertima. Čak i oni koji su imali drugačiji muzički ukus od nas su uvek poštovali to što smo radili, što smo izuzetno dobro svirali i imali profesionalni odnos prema publici i samoj muzici, visok standard koji nikad nije doveden u pitanje. Nama su još devedesetih govorili da nam je muzika ispred vremena, ali mi smo baš bili u kontekstu tog trenutka i dešavanja rok muzike u svetu i možda zato i to sve toliko traje. Naži aranžmani i pesme su i danas aktuelni pošto su bili bazirani na ritmu, a danas je devedeset posto moderne muzike bazirano na bubnju i basu, tako da eto možda jednog od razloga.

4. Kako danas vidite tu scenu kojoj ste vi pripadili i pripadate, da li je uopšte vidite? Koji su neki od mlađih bendova koji vam se dopadaju?

Situacija i muzički biznis su se radikalno promenili posle 2000, nove tehnologije i intenet su zauvek promenili odnos prema muzici. Nažalost kod nas je ostala neka staromodna klasifikacija i zastareli pogled prema rok muzici.  Taj pogrešni sakralno-politički odnos, gde se ne shvata da je rok muzika sad samo deo šou-biznisa na tršištu, gde ima većih i jačih i boljih dovodi sve u zabludu i onemogućava da se pojavi neko ozbiljan i uspešan. Ne može se na silu ubacivati neki političko podobni i elitistički kontekst tamo gde ga nema i ne služi pre svega umetnosti. Jednostavna rečenica “koliko para toliko muzike” sadrži sve, koliko šta vredi, koliko košta i šta publiku interesuje. Oni koji promovišu, menadžerišu i ulazu u rok muziku su odgovorni i treba da se zapitaju šta je to što guraju i proteziraju i da li je to stvarno najbolje i jedino vredno. Sistem vrednosti danas nije sama muzika, ko bolje komponuje, ko bolje svira, već nešto drugo, pa je zato i tako kako jeste. Naravno, ima mladih i zanimljivih bendova, ali nema dobrih pesama, nema autora i kompozitora, a posebno ne pevača i frontmena koji mogu na bilo koji nalin da iznesu bilo kakvu emociju. Zato su danas i dalje najbolji rok bendovi YU grupa i Partibrejkersi, a od mlađih jedino Artan Lili imaju i pesme i svirku i priču.

5. Film “Do koske” Slobodana Skrelića izašao je pre 27 godina, tri godine nakon vašeg prvog albuma. Film je opis jednog trenutka bez granica, kao i o mladim generacijama koje su odrstale u to vreme, a grupa Plejboj je radila instrumentalnu muziku upravo za taj film. I to je nešto potpuno drugačije u odnosu na ono što ste do tada radili. Kako je to izgledalo i kako biste opisali to iskustvo?

Plejboji su postali poznati široj publici baš kroz rad na primenjenoj muzici što je do danas ostalo. Pre bilo kakvog izdanja svirali smo calypso, latino muzik, u kultnoj predstavi “Trinidad” u Bitef teatru 1992. i tad nas je primetila šira publika. Muzika za film “Do koske” je bio vrhunac našeg tadašnjeg rada. I odmah posle završetka snimanja drugog albuma “Overdrive” iz 1997. smo nastavili da snimamo muziku za film tako da smo praktično mesecima bili u studiju. Film “Do koske” je ostao kultni film, gde se pojavila generacija naših najboljih, tada mladih glumaca , a mi smo uspeli da komponujemo  muziku koja i dan danas važi za jedan od najboljih soundtrack-ova domaćeg urbanog filma. Svi znaju za pesmu “Kokane” gde smo kao goste pozvali repere iz grupe Sunshine koja ih je kasnije  proslavila i postala veliki hit. Posebno je znaimljiva činjenica vezana za grupu Plejboj, koja je verujem jedinstvena u regionu a i šire, a to je da su članovi grupe Igor Perović, Dušan Petrović i Roman Goršek  poznati kao kompozitori filmske i primenjene muzike na preko trideset izuzetno poznatih filmova i TV serija.