Paralelno sa protestima u Srbiji traje licitiranje datumom novih izbora. Kao najizvesniji termin vanrednih parlamentarnih izbora pominje se termin za redovne lokalne – proleće naredne godine.
Ali sve češće se čuje da bi neki izbori mogli biti već u decembru ove godine.
Istovremeno u medijima traje prepucavanje pripadnika vlasti i opozicije, u kojem vlasti tvrde „da opozicija navodno hoće izbore, ali da moli Boga da ih ne bude“.
Dodatnu konfuziju je izazvao i stav dela opozicije koja stoji iza protesta „Srbija protiv nasilja“, koja tvrdi da nema izbora ukoliko se ne ispune zahtevi protesta.
Opozicija najavljuje nove metode borbe na jesen, i oštrije mere otpora. Pretpostavlja se da će od uspeha te taktike zavisiti i dalji stav oko insistiranja na ispunjavanju uslova pre izlaska na biračka mesta.
Pokušaj da se organizatorima pomenutih protesta priključe i desničarske partije vrlo brzo je odbačen, i to je najverovatnije zatvorilo priču o sabiranju opozicije u jednu predizbornu kolonu.
Izbori na proleće?
Politikolog Dejan Bursać smatra da je najizvesnija opcija održavanje redovnih lokalnih i vanrednih parlamentarnih izbora u isto vreme „jer se na taj način promovišu liste vladajuće stranke na lokalu, gde će neke lokalne probleme zaseniti nacionalna kampanja“.
„Vučić je svestan da je najpopularniji političar, i da će time pogurati liste Srpske napredne stranke na lokalu“, ocenjuje Bursać za DW.
No, još postoji dosta mogućih kombinacija izbora koje bismo imali, kaže Vladimir Pejić iz agencije za ispitivanje javnog mnjenja Faktor plus.
„Imamo mogućnost da budu razdvojeni parlamentarni i lokalni izbori, postoji varijanta da budu u isto vreme, ali bez beogradskih izbora. Moguće je da imamo i samo redovne lokalne izbore“, kaže Pejić za DW.
„Mislim da na proleće sledeće godine možemo da očekujemo vanredne parlamentarne i redovne lokalne izbore u isto vreme, i da je to sve što se tiče izbora. Verovatno će tu doći do nekog političkog nadmudrivanja, recimo, ako Vučić najavi izbore na proleće da opozicija traži da oni budu ranije, ili obrnuto“, ocenjuje Pejić.
SNS neće rizikovati Beograd?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno istakao da opozicija nije tražila beogradske izbore, ali da i „oni mogu da budu organizovani kada se dogovorimo, kažite kada želite da budu – decembar, april, maj“.
Opozicija sa druge strane podseća da izbore u prestonici traži već mesecima, ali da Vučić nema hrabrosti da ih raspiše. Opozicija inače želi razdvajanje beogradskih i drugih nivoa izbora, ali je odgovor Aleksandra Vučića da se i oni kao vlast nešto pitaju oko toga.
„Nije realno da imamo beogradske izbore“, primećuje Dejan Bursać, „jer je to jedino političko bojno polje na kome je moguće da SNS izgubi. SNS nije stranka koja će se u to upustiti, posebno jer i Aleksandar Šapić nije neki kandidat, i čak bi moglo biti nekih internih problema zbog toga unutar SNS.“
Vladimir Pejić smatra da izbori u Beogradu potajno ne odgovaraju ni opoziciji, kao ni vlastima.
„Vlastima zato što je činjenica da je Beograd deo zemlje u kojem najslabije stoje – što ne znači da bi izgubili – ali svakako nisu najsigurniji.
Sa druge strane, postoji mit da opozicija najbolje stoji u Beogradu, i u slučaju da izgubi izbore to bi bilo jako deprimirajuće i za opozicione partije i njihove birače“, navodi Pejić.
„Pre mislim da će opozicija insistirati na razdvajanju lokalnih i republičkih izbora, i procenjujem da beogradske izbore nećemo imati ni na proleće“, dodaje naš sagovornik.
Opozicija u više blokova
Predstavnici vlasti često govore da opozicija navodno želi izbore, ali da ih se u stvarnosti zapravo pribojavaju.
Raskol u opoziciji je nesumnjiv, ona je opterećena brojnim ideološkim, ali i ličnim sukobima. Najnoviji pokušaj zbijanja redova, i tesna saradnja koju su najavili stranka „Zajedno“, Demokratska stranka, Srce i Rumunska partija takođe nije prošao bez trzavica.
Potpredsednik „Zajedno“ Aleksandar Jovanović Ćuta tvrdi da o tome nije obavešten deo stranke, niti su učestvovali u donošenju takve odluke.
Vladimir Pejić misli da bi opozicija svakako trebalo da se ujedini u više blokova, i da je nerealno da to bude jedan blok.
„Proevropska opozicija i desnica bi svakako trebalo da naprave dva bloka, i možda neki treći koji bi bio između. Ali, tu je sada problem kako objediniti ponovo stranke koje su nedavno imale rascep. U svakom slučaju opoziciju to košta boljeg rezultata na izborima“, naglašava Pejić.
„Imam utisak da opoziciji strateški nije jasno kuda su krenuli, niti u kom formatu idu na izbore“, napominje Dejan Bursać i dodaje:
„Ponovo imamo priče o jedinstvu opozicije, ali nije dobro ako dve godine emitujete neslogu i raskol, a onda pokušate da se okupite dva meseca pred izbore i kažete: ‘Nema veze, sad glasajte za nas’.“
„Nisam siguran ni koliko će uspeha imati najave oštrijih protesta na jesen. Mislim da se čak i deo učesnika protesta pomalo razočarao, jer nijedan zahtev nije ispunjen“, zaključuje Bursać.
