Ko stoji iza terorističkog napada na Moskvu?

Više od 133 ljudi ubijeno je u najtežem terorističkom napadu na Rusiju koji se dogodio prekjuče. Ko je odgovoran za napad?

Islamska država (IS) preuzela je odgovornost za napad, hvaleći „islamske borce“ koji su ga izveli. Mnogi analitičari, kao i američki zvaničnici, ukazali su da je ogranak IS pod nazivom Islamska država Horasan Province (ISKP) glavni osumnjičeni – iako za sada nema dokaza za tu tvrdnju.

ISKP je ogranak Islamske države u Avganistanu. Prema njihovom nazivu, to je grupa koja odbacuje moderne nacionalne granice, a zalaže se za ono što njegovi članovi smatraju izgubljenom slavom i moći muslimanskih imperija, piše Gardijan.

Formiran je na vrhuncu ekspanzije ID 2015. godine kada je grupa sa sedištem u Iraku i Siriji pokušavala da se proširi kroz Bliski istok, Magreb, zapadnu Aziju i druge delove Afrike. Stotine razočaranih talibanskih boraca i frakcije u Pakistanu bili su privučeni ekstremizmom i resursima ID. Oni su činili jezgro ISKP-a – a grupa je do danas ostala povezana sa IS.

Da li je ISKP uvek imao „međunarodne mete“?

Ne, i tu je važno to da ISKP nije sam preuzeo odgovornost za napad u Moskvi. Ovo dolazi iz centralnih komunikacionih kanala IS, a ne njihovih sopstvenih.

Takođe, ISKP je do relativno skoro bio fokusiran na lokalnu kampanju. Izveo je stotine napada i na civilne ciljeve i na snage bezbednosti u Avganistanu. Dva napada 2020. godine bila su usmerena na porodilište u Kabulu i Univerzitet u Kabulu. Drugi su pogodili džamije i etničke ili verske manjinske zajednice u Avganistanu.

Grupa je odgovorna i za veliki napad na međunarodni aerodrom u Kabulu 2021. godine u kojem je ubijeno 13 američkih vojnika i više od 150 civila u vreme američke evakuacije iz zemlje. Ovo je bila međunarodna meta – ali ipak u Avganistanu.

Da li ISKP sada pogađa „međunarodne mete“?

U izvesnoj meri. Grupa je napadala mete u Tadžikistanu i Pakistanu, ali i hotel u Avganistanu gde odsedaju kineski državljani. Ranije ove godine, SAD su presrele komunikaciju koja je potvrdila da je ova grupa izvršila dva bombaška napada u Iranu kada je poginulo skoro 100 ljudi – iako ISKP nije preuzeo odgovornost.

Ranije ovog meseca, najviši američki general na Bliskom istoku rekao je da bi ISKP mogao da napadne američke i zapadne ciljeve van Avganistana – „za samo šest meseci i bez ili bez upozorenja“.

Zašto bi ISKP počinio ovakvu vrstu napada?

Tokom poslednjih decenija, mnoge ekstremističke islamističke frakcije pomerile su fokus sa lokalnih ciljeva na međunarodne. Razlozi se mogu razlikovati od grupe do grupe. Ponekad novi lider donosi ličnu agendu. S druge strane, pokretanje međunarodnih napada može se smatrati načinom za privlačenje novih regruta, osvajanje novih resursa – od sponzora do sledbenika koji su inače razočarani lokalnim neuspesima.

Oni su takođe često način da se jedna grupa razlikuje od konkurenata – u slučaju ISKP-a talibana, koji su uvek izbegavali takvu strategiju – i Al Kaide koja je lokalno fokusirana od 2011.

Takođe je sasvim moguće da ISKP deluje po direktnom naređenju vođa IS. Uprkos kolapsu kalifata Islamske države u Siriji i Iraku, još uvek postoje veze između ISKP-a i tamošnjih visokih ličnosti. U izveštaju UN koji se oslanja na obaveštajne podatke država članica 2022. godine, navodi se da je ISKP primao sredstva od tamošnjeg rukovodstva „preko pouzdanih kurira za gotovinu“.

IS očigledno još uvek traži prilike za terorističke napade.

Plan da se napadne koncertna dvorana u Briselu, nedavno je razbijena naporima francuske i belgijske policije, a taj plan je navodno bio inspirisan IS. Ovo otvara i mogućnost da je neka druga podružnica ili frakcija IS bila odgovorna,

Zašto bi lideri ISKP ili IS ciljali Rusiju?

Lideri IS, kao i mnogi islamski militanti, imaju na umu rusku podršku režimu Bašara el Asada u Siriji i vide Moskvu kao deo šire koalicije hrišćanskih ili zapadnih snaga protiv islama. Ovo je ključna tačka propagande ID – od Pakistana do Nigerije.

U septembru 2022. militanti ISKP-a preuzeli su odgovornost za smrtonosni samoubilački napad na rusku ambasadu u Kabulu, a neki stručnjaci kažu da se ta grupa poslednjih godina suprotstavljala ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Majkl Kugelman, iz Vašingtonskog centra Vilson, rekao je da ISKP „vidi Rusiju kao saučesnika u ugnjetavanju muslimana“ i smatra da su brojni militanti iz centralne Azije protiv Moskve.

Lideri ISKP-a takođe mogu Rusiju, zajedno sa Kinom, posmatrati kao važnu za nastavak vladavine talibana, koju nastoje da potkopaju.