Batin otac, ugledni trgovac, smatrao je da čovek u životu mora imati zanat u rukama. Da ima od čega da živi. Zato mu se Batina bespogovorna ideja o tome da upiše glumu nimalo nije dopala. Bata je, omamljen pričama beogradskih intelektualaca iz Simine 9, često zaboravljao na školu, pa je tako pao osmi razred. Shvatio je tada da ga škola više ne zanima i otišao je na Akademiju.
„Tada je bilo lepo studirati na Akademiji“, piše reditelj Zdravko Šotra u autobiografiji „Držeći se za vazduh“.
„Sa velikom nostalgijom sećam se kako smo, između časova kao i u vreme kad bismo izbegli čas engleskog, ‘visili’ na uglu Knez Mihailove. Tuda su se muvali i studenti Likovne akademije i oni sa Filozofskog fakulteta. Svaki dan sam tu viđao Momu Kapora, Branka Miljkovića, Miću Danojlića i druge studente. Bata Stojković i ja sednemo na stepenik male kuće i naša dva glasa lepo složimo u pesmu. Najbolje nam je išla ona ‘Sabiralis kazačonki’, koja govori kako su se kazačonki sabirali ‘utrom rano na zarje v kalhoze na dvorje’ jer im dolazi ‘aćec radnoj’. Melodija lepa, smeta nam jedino što se pominje taj ‘aćec radnoj’ (otac rođeni), a tada već i nije bilo zgodno da se glasno izgovara Staljinovo ime, a i lično smo ga prezirali, pa smo mu ime mumlali: ‘Prijezžal tavariš mmm… mmmm… mmmmm…'“, seća se Šotra.
Prema njegovim rečima, kada bi se ujutru okupili pred Akademijom, svako bi počeo da se hvali noćašnjim avanturama.
„Sa Batom Stojkovićem nastavio sam da se družim i posle Akademije. Prvo se, u kafani novoizgrađenog Doma sindikata, pojavio prvi džuboks u Beogradu, pa smo tu provodili lepe sate u zajebanciji i slušanju Frenka Sinatre, Sare Von i sličnih. Iza toga, nastavili smo da se družimo do samog njegovog preranog odlaska, a ja sam eto još živ, samo zato što, dok smo sedeli po kafanama, nisam mogao da popijem koliko su to mogli Bata, Zora, Alija, Gaga, Gidra, Pljaka…, sve moji ispisnici, pa i mlađi od mene“, svedoči Šotra Nedeljniku.
Bilo je to vreme boemije među glumcima, i kako kaže Šotra, takmičili su se u tome ko će više da popije. „Ko više popije, taj će biti veći glumac“, otkrio je Šotra.
O Danilu Bati Stojkoviću za Nedeljnik su pričali njegova supruga, prijatelji, društvo iz kafane i oni koji ga nikada neće zaboraviti. Ceo tekst u štampanom izdanju Nedeljnika koji je na kioscima od 26. decembra ili na NOVINARNICA.NET.
Novogodišnji dvobroj u prodaji je od četvrtka, 26. decembra, a sve čitaoce očekuje i veliki poklon: prva knjiga iz edicije “Senke nad Balkanom”.
Tagovi
