Bila je nedelja, osam sati ujutru, ali vratimo se koji dan ranije, evo u četvrtak, takođe u osam sati ujutru, kada je Narator krenuo uobičajenim putem prema staroj zgradi Klinike za ortopediju, dobio je od fizijatra produženje od tri sedmice vežbanja za ispravljanje lakta leve ruke, to ga je unesrećilo i dodatno oneraspoložilo, ali borio se protiv zle volje kako je znao i umeo, sve vreme radeći svoj posao koji ga je ubijao u pojam, kako se to bedno kaže, i kada se našao na stotinak metara od stare zgrade klinike, po navici je stao iza jednog parkiranog bagera gde je otkopčao šlic na farmerkama, izvadio penis i počeo da mokri, kao i da klati penisom levo i desno, da mlazom mokraće gura šljunak sa staze koja vodi ka bolnici, da bi tada iz svoje kabine istrčao promrzli čuvar i viknuo: „Dokle više da te molim i opominjem?! Pa ne možeš ovde da pišaš bolesnicima ispod prozora?!“ Narator je odgovorio: „Priđi bliže da vidiš, ne da mogu, nego mi mokraća šiklja kao da gasim požar u Grčkoj, i pošto vas mrzi da sklonite šljunak nedeljama, mene ne mrzi, i ne samo to, kad me već ovaj bager sasvim uspešno krije i niko me drugi ne vidi osim tebe, zašto se ovde ne bih ispišao, i to za svaki slučaj, jer je juče klozet u bolnici bio zatvoren, niste stigli da otpušite odvod iz wc-šolje, a ja se sa bešikom ne zajebavam, majka me je učila da ne trpim, otac me je učio da je svako mesto u ovom urušenom i umirućem gradu potencijalni klozet, dakle, kad vi sredite prilaz bolnici i kad popravite wc-šolju za pacijente, obećavam da ću pišati isključivo tamo.“ Tu je onda čuvar rekao: „Kao da se ja ovde nešto pitam oko toga.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
