Bila je subota, jedanaest sati uveče, treći dan za redom kako je duvao ledeni severoistočni vetar, ljudi su po ceo dan zevali u svojim sobama i stanovima, i u trpezariji je Dobrila pravila sendvič za stolom ispod kojeg su u vrećama za spavanje izležavali komšija Profesor filozofije i Kinez Li. Namazala je krišku hleba puterom, prekrila šunkom, zatim je seckala kornišone i slagala ih preko šunke, a onda je na sto poređala deset tableta od 10mg dijazepama, uzela je peglu, zgnječila tablete i sitno izmrvila, a onda je te mrve dijazepama pokupila u šaku i istresla preko sendviča. Onda je otišla do kupatila i zalupila je vratima. Fric je odmah istrčao iz spavaće sobe, ušao je u trpezariju, brzo je strpao ceo sendvič u usta, i vratio se u spavaću sobu. Dobrila je izašla iz kupatila, ušla je u trpezariju i rekla: „Možda je ovo surovo s moje strane, ali jebe mi se, potrebna mi je relaksacija u životu.“ Profesor je iz svoje vreće dobacio: „Nikada nije imao ovolike podočnjake, može da postane zavisan od tih tableta što mu stavljaš u sendviče.“ Tu je Dobrila rekla: „Neka ide na odvikavanje.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 683
Tagovi
