Kao po onom nepisanom pravilu, ako treba nešto loše da se desi, desiće se u najgorem mogućem trenutku. Tako u jednom trenutku u životu kada imamo gomilu obaveza, što privatnih, što poslovnih, čini nam se kao da počinjemo da gubimo mentalne sposobnosti. Ne možemo da se setimo imena omiljenog glumca, starih poznanika, ključevi postaju neuhvatljivi, za svaku obavezu moramo da postavimo alarm na telefonu da nas podseti, i tako dalje…
Ali kako da budemo sigurni da je ova frustrirajuća zaboravnost odraz kognitivnog pada povezan sa godinama, da li su u pitanju rani znaci demencije, ili samo prolazna faza od koje ćemo se oporaviti. Može li uopšte zaboravnost biti normalna, jer na kraju krajeva, nismo roboti.
Neurolog Ričard Restak, koji je u 82. godini objavio knjigu Kako sprečiti demenciju: Stručni vodič za dugoročno zdravlje mozga, navodi da postoje mnogo trivijalniji razlozi za gubitak pamćenja: „Tokom celog života, stres uzrokuje smanjenje normalne funkcije mozga.“
Naravno, nemoguće je u potpunosti izbeći stresne stvari, ali ono što možete da izaberete da izbegnete, kaže on, jeste da brinete da ćete dobiti Alchajmerovu bolest zbog blage zaboravnosti: „Mnogima se dogodi kada izađu iz tržnog centra da ne mogu da se sete gde su parkirali automobil. Pa to je normalno.“
Kada se treba zabrinuti
Više bi trebalo da vas zabrine verzija, kaže Restak, ako izađete iz tržnog centra i ne možete da se setite da li ste došli sopstvenim kolima, da li autobusom ili vas je neko dovezao.
Restak je očigledno još uvek mentalno bridak, jer osim što piše knjige, još uvek predaje na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu. Ali on mirno prihvata blagi pad svojih sposobnosti koji dolazi sa godinama. Priznaje da je pre mnogo godina kada bi na promociji svoje knjige upoznao desetak ljudi, uopšte nije imao problema da im zapamti imena, ali da danas verovatno ne bi mogao.
Problemi sa pamćenjem imena se lako mogu rešiti. „Pamćenje se zasniva na slikama, a ne rečima. Kada povežete nečije ime sa nekom slikom, kada je sledeći put sretnete, setićete se i njenog imena“, kaže profesor.
Pamćenje se takođe često više odnosi na obraćanje pažnje nego na kognitivni deficit. Vraćajući se analogiji sa parkiranim automobilom, Restak napominje da ako nam nešto privuče pažnju u trenutku, nećemo zapamtiti zonu u kojoj smo ostavili auto. Mnogo je teže obratiti pažnju na stvari koje su rutinske i nezanimljive.
Znaci da je pamćenje načeto demencijom mnogo su izraženiji, napominje Linda Kler, profesorka kliničke psihologije starenja i demencije na Univerzitetu u Ekseteru. „To je pravi jaz negde gde ne bi trebalo da ga bude“, kaže ona. „Moje iskustvo o ovome je kada sam majci rekla da se selim i da sam pronašla novu kuću, a ona se sledećeg jutra ničega nije sećala. Tada sam sa sigurnošću znala da to nije samo normalno zaboravnost.“
Prof. Kler se priseća još jednog primera, čoveka koji kada je ušao u auto nije mogao da se seti čemu služe komande. „To su trenuci kada obavezno morate posetiti doktora.“ Ali priznaje da je teško dati precizne markere, jer brojne druge okolnosti osim demencije mogu izazvati dramatične trenutne propuste u pamćenju – kao što su infekcije urinarnog trakta, hormonska neravnoteža, mini moždani udari, depresija i anksioznost.
Ako doživite dramatičan gubitak pamćenja ili kognitivne promene koje za vas nisu normalne, uobičajeni put je poseta lekaru opšte prakse koji će vas uputiti kod neurologa.
„Pokušavamo da ohrabrimo ljude, ako primete promenu u funkcionisanju, da odu kod lekara“, ističe porfesorka. Ovo je delimično i zato što bi i drugi zdravstveni problemi koji izazivaju kognitivne simptome, kao što su kardiovaskularne bolesti koje utiču na protok krvi u mozgu, mogle biti uzrok, ali i zato što lekovi mogu pomoći u usporavanju napredovanja demencije ako se uzimaju na vreme.
Borba, ne beg
Ali ako ste u panici jer postajete stariji i ne možete da navedete ime glumca u filmu koji ste upravo gledali, vredi ovu mentalnu energiju preusmeriti u pozitivnu akciju. Na primer, možda biste želeli da počnete tako što ćete naučiti nove načine upravljanja stresom. „Pokušajte da smanjite stres i kognitivne funkcije će se poboljšati“, kaže Restak.
Kler predlaže da prekinete začarani krug brige o svom zdravlju tako što ćete više pažnje posvetiti sebi. „Nije uvek lako“, dodaje. „Obaveze ne nestaju. Ali postoji li način da se još malo naspavate ili da vam neko da pauzu sat ili dva da uradite nešto što želite? Male stvari koje vas ispunjavaju vrede raditi.”
S druge strane, mentalno zahtevan posao može biti od koristi jer održava mozak okretnim i jakim i čini dijagnozu demencije manje verovatnom. „Šta god osoba može da uradi da stimuliše svoje mentalno funkcionisanje je dobra stvar“, kaže prof. Kler. „Mislimo da su složene mentalne aktivnosti odlična zaštita.“
Kognitivna rezerva i radna memorija
Nije da je mentalno naporan posao preduslov za zdravlje mozga. Restakova ključna fraza za borbu protiv demencije je „kognitivna rezerva“, što je nešto što možete izgraditi kao mišić. On kaže: „Mozak ostaje veoma savitljiv tokom čitavog životnog veka, a kognitivna rezerva se može izgraditi od detinjstva i u bilo kom trenutku tokom narednih 70 godina.“
Dobro uvežban mozak neće nužno sprečiti demenciju, ali vas može održati duže funkcionalnim ako i dobijete bolest. Restakov najbolji savet je da pronađete nešto što vas „visceralno zanima” i prepustite mu se u potpunosti – čitajte, gledajte filmove – „to je način na koji um ostaje oštar”.
Učenje novih stvari i veština takođe održava mozak i predstavlja način „formiranja novih mreža unutar mozga“. Ovo se odnosi na učenje novih jezika, na muzičke veštine, i takođe je razlog zašto treba da idete u korak sa novom tehnologijom umesto da dopuštate drugima da to rade umesto vas.
Čitanje romana je još jedan potez za izgradnju kognitivne rezerve. „Oni zahtevaju mnogo više u smislu kognitivnog funkcionisanja od neke stručne knjige koju možete da čitate od poglavlja koje vas zanima“, napominje Restak. „Roman tako ne možete da čitate.“. Morate da pamtite tok radnje, likove, da pratite tekst i podtekst i koristite maštu.
Romani i zagonetke zahtevaju radnu memoriju. „Radna memorija je povezana sa kvocijentom inteligencije“, dodaje profesor. „Ako imate jaku radnu memorije, nema šanse da imate demenciju.“
Medicinska definicija demencije je gubitak pamćenja, jezika, sposobnost rešavanja problema i drugih kognitivnih sposobnosti koji je dovoljno ozbiljan da utiče na svakodnevni život.
„Dakle, ako imate dovoljno radne memorije da naučite i imenujete, recimo, imena predsednika države od Drugog svetskog rata do danas, može se kategorički reći da niste dementni“, kaže Restak. „Ako ne pratite politiku, navođenje imena igrača omiljenog fudbalskog tima prema poziciji ili po abecednom redu bi bilo jednako dobro.“
Nikad nije kasno
Zajedno sa smanjenjem stresa i održavanjem mentalne agilnosti, san – posebno dremke – su prijatelj vašeg pamćenja. „Laboratorijske studije potvrđuju da dremka učvršćuju već naučene informacije“, piše Restak. „Kada prvi put nešto naučimo, to znanje ide u hipokampus, region mozga odgovoran za početno formiranje pamćenja. Kada dremamo, aktivnost hipokampusa odgovara obrascu aktivnosti koji se dogodio kada smo saznali nove informacije. Ovo se zove neuronska reprodukcija.“
Međutim, problemi sa spavanjem se često uvećavaju sa godinama. Restak navodi da: „Dnevno spavanje može biti od pomoći u regulisanju noćnog sna.“
Nijedan od ovih saveta ne dolazi sa garancijama. „Ne možete uzeti određenu osobu i predvideti da li će dobiti Alchajmerovu bolest ili ne na osnovu njenog načina života. Veliki udeo ima genetika, ali ovi koraci će smanjiti šanse.“
Izbegavanje prekomernog konzumiranja alkohola je još jedna stvar, napominje profesor. „Svi znaju da je alkohol štetan, ali treba živeti. Ako jedno piće dnevno učini da se osećate bolje, rekao bih da je dobro. Nadoknadite to drugim načinima prevencije demencije, recimo dosta vežbanja i pridržavanja zdrave ishrane.”
Takođe sve više je dokaza da je očuvanje pamćenja bitna briga o kardiovaskularnom zdravlju i sluhu, kao i održavanje intenzivnih društvenih kontakata.
Kao što nikada nije kasno da izgradimo svoju kognitivnu rezervu, nikada nije kasno da poboljšamo ukupno zdravlje. „Unošenje promena u korist vašeg zdravlja, u bilo kojoj fazi, ima uticaja“, ističe profesorka Kler. „Čak i ako počnete da vežbate kada odete u penziju, i to će biti od koristi. Uradite šta god možete na popravljanju stanja – nikada nismo potpuno izgubljeni slučaj.“
Tagovi
