Smrt najstarije osobe na svetu, Marije Branjas Morere, u 117. godini može mnoge povesti u razmišljanje o tajnama izuzetno dugog života, ali naučnici kažu da možda nije najbolje uzimati savete o dugovečnosti od stogodišnjaka.
Kako se navodi na stranici Ginisove knjige rekorda, Branjas je verovala da njena dugovečnost proizilazi iz „reda, smirenosti, dobre povezanosti sa porodicom i prijateljima, kontakta s prirodom, emocionalne stabilnosti, odsustva kajanja i briga, mnogo pozitivnosti i izbegavanja toksičnih ljudi“, piše Gardijan.
Međutim, Ričard Farager, profesor biogerontologije na Univerzitetu u Brajtonu, rekao je da naučnici još uvek pokušavaju da shvate zašto neki ljudi žive duže od 100 godina.
Kaže da postoje dve glavne teorije i one se međusobno ne isključuju.
Prva je da su, kako navodi, neki pojedinci u suštini – samo srećni. Drugim rečima, samo zato što stogodišnjaci imaju određene navike, ne znači da te navike podstiču njihovu dugovečnost, što je greška u logici poznata kao „pristrasnost opstanka“.
„Samo zato što ste preživeli pušenje 60 cigareta dnevno, ne znači da je pušenje 60 cigareta dnevno dobro za vas“, rekao je Farager.
Druga teorija jeste da stogodišnjaci imaju specifične genetske karakteristike koje ih opremaju za duži život. Drugim rečima, oni su zahvaljujući svojoj genetici postali otporniji.
Farager kaže da obe teorije, međutim, dovode do istog upozorenja: „Nikada, ali nikada nemojte uzimati savete o zdravlju i načinu života od stogodišnjaka.“
„Ono što vidite kod većine stogodišnjaka većinu vremena (i ovo su generalizacije) jeste da oni ne vežbaju puno. Često su njihove dijete prilično nezdrave”, dodao je, primetivši da su neki stogodišnjaci takođe pušači.
„Stvarnost nije uvek tako pozitivna kako izgleda,“ kaže Dejvid Sinkler, izvršni direktor Međunarodnog centra za dugovečnost.
Navodi da se to suprotstavlja mnogim epidemiološkim dokazima o tome kako produžiti očekivano trajanje zdravog života. Kako iznosi Farager, jedno veliko istraživanje pokazalo da nepušenje, vežbanje, umereno konzumiranje alkohola i jedenje pet porcija voća i povrća dnevno može povećati očekivano trajanje života do 14 godina.
„Činjenica da (stogodišnjaci) rade mnoge od ovih nezdravih stvari i još uvek jednostavno ‘klize’ kroz život govori da su ili srećni ili su obično veoma dobre genetike,“ rekao je.
Branjas je priznala da je sreća igrala ulogu u njenom dugom životu, dok je njena ćerka Rosa Moret jednom to pripisala genetici.
„Nikada nije išla u bolnicu, nikada nije slomila nijednu kost, dobro je, nema bolova,“ rekla je ona jednom priliko, nedavno.
Farager kaže da mnoge od predloženih mogućnosti zašto stogodišnjaci žive duže zapravo mogu biti primeri obrnute uzročnosti.
Na primer, ideja da pozitivan mentalni stav može pomoći da se živi veoma dugo mogla bi, barem delimično, biti zasnovana na tome da su ljudi opušteniji jer imaju bolje zdravlje. Jer – kada ste poslednji put imali zaista pozitivan mentalni stav i zubobolju?
Dodaje da je jedan problem to što kada se razmatraju stogodišnjaci, postoji tendencija da se fokusira na stvari koje su mogle pomoći njihovom preživljavanju, ali se ne razmatraju faktori koji nisu pogodovali.
Profesor Dejvid Gems, genetičar na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je da, iako je pol važan faktor u dugovečnosti (žene stare sporije od muškaraca) slaže se da je sreća važna i napominje da je jedan primer prirodna varijabilnost u stopi starenja.
„Radim sa nematodama koje žive samo nekoliko nedelja. Crvi su genetski identični jedni drugima i održavaju se u identičnim uslovima, ali prvi crvi umiru od starosti oko deset dana, a poslednji oko 30 dana”, kaže on.
Ali – iako na individualnom nivou doza sreće može pomoći u objašnjenju zašto neki ljudi žive preko 100 godina, stručnjaci kažu da postoje dobro poznati faktori koji mogu pomoći u poboljšanju očekivanog trajanja života na nivou populacije, uključujući poboljšanja u zdravstvenoj zaštiti i higijeni.
„Pre oko 100 godina, ono što smo počeli da primećujemo bila su ogromna povećanja u očekivanom trajanju života izazvana poboljšanjima u smanjenju verovatnoće da deca umru,“ rekao je Dejvid Sinkler, izvršni direktor Međunarodnog centra za dugovečnost, napomenuvši da je to uglavnom rezultat uvođenja vakcina i čiste vode.
„Samo zato što ste preživeli pušenje 60 cigareta dnevno, ne znači da je pušenje 60 cigareta dnevno dobro za vas“, rekao je Farager.
„Ono što smo imali tokom poslednjih 20 godina, a što ćemo videti tokom sledećih 20 godina, jeste sličan fokus u pogledu starosti,“ rekao je Sinkler i dodao da to uključuje poboljšanja u vakcinama za grip i herpes zoster, kao i mnoge lekove koji bi mogli da povećaju očekivano trajanje života starijih osoba.
Međutim, naveo je i da vlade takođe moraju preduzeti mere kako bi pomogle pojedincima da donose zdravije odluke (koje bi im na kraju pomogle da duže žive). Kako kaže, mnogi žive u sredinama gde je težak zadatak vežbati, zdravo se hraniti ili izbegavati zagađenje. Recimo i da osoba doživi trocifren broj godina, to ne znači nužno da će život biti ispunjen balonima i svećicama na torti.
Kao što je Sinkler rekao, dok su novinske priče o stogodišnjacima obično optimistične, često se ispostavi da takvi pojedinci imaju izazove, kao što je život u samoći dugi niz godina.
„Stvarnost nije uvek tako pozitivna kako izgleda,“ zaključuje.
Tagovi
