Koje maske nositi, koje su efikasne, a koje nam samo štete: Da li može da se diše ispod N95 i zbog čega su dobre i one šivene kod kuće

Mnogo se priča o maskama o tome koje su najbolje, a koje nam štete jer nam daju lažni osećaj sigurnosti. Čak su neki epidemiolozi kod nas govorili da ne treba nositi maske kao što je N95, za koju se od početka tvrdi da je najefikasnija, jer je – teško disati s njom.

Šta je zapravo tačno? I da li su „maske iz kućne radinosti“ toliko neefikasne?

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučuju nošenje maski, pa i onih napravljenih kod kuće da bi se sprečilo širenje koronavirusa. Čak, na zvaničnom sajtu daju objašnjenje kako sam napraviti masku od pamuka (dvoslojnu).

Nova studija objavljena u Science Advances bavila se time koje su maske najefikasnije, a koje ne pomažu već štete u suzbijanju pandemije kovida-19, prenosi Yahoo.

Analiza koju su sproveli istraživači sa Medicinske škole Univerziteta Djuk oslanja se na “optimalnu metodu merenja” koja koristi laserski snop i kameru mobilnog telefona da bi pratila broj kapljica koje ispuštaju osobe sa maskom. Od 14 maski, dve koje su se pokazale najmanje efikasnom su maske napravljene od marame vezane oko lica i od takozvanih grejača za vrat.

Najbezbednija maska je N95, koja je svela kapljični prenos na ispod 0,1 procenat. Ručno rađene maske od pamuka i polipropilena, od kojih su neke napravljene od materijala za kecelju, takođe su se pokazale efikasnim, s prenosom kapljica u rasponu od 0,1 do 0,4 procenata. Pletena maska je propuštala veći broj kapljica, od 0,1 do 0,6 odsto.

Ali nijedna maska nije propuštala toliko kapljica kao marama koja je vezana ili omotana oko vrata i usta i od grejača za vrat i lice, i koje su zapravo opasnije nego da osoba nema masku uopšte (propuštaju 110 odsto kapljica, čak 10 odsto više nego kad osoba nema masku).

Kako je to moguće?

Istraživači objašnjavaju kako ove maske mogu, u stvari, da šire više virusa nego osoba koja uopšte ne nosi masku. “Primetili smo da neko ko govori kroz masku (posebno te vezane marame i “grejače”) kao da najveće kapljice raspršuje u mnogoštvo manjih kapljica…što objašnjava očigledno povećanje broja kapljica u odnosu na ostale maske”, napisali su. Ove male kapljice mogle bi da se pokažu izuzetno opasnim u smislu prenosa. “S obzirom na to da se manje čestice u vazduhu duže zadržavaju nego veće (veće padaju brže), upotreba takve maske može da bude kontraproduktivna”, navode oni.

Dr Ameš Adalja, viši naučnik u Centru za zdravstvo Džons Hopkins centra, kaže da je studija važna, posebno za SAD, koja ima ogroman broj ljudi koji se opire nošenju maski.

“Ljudi zaista ne razumeju da nisu sve zaštitne maske iste i da postoje neke koje će biti manje ili više efikasne. I mislim da je, kada donosite te odluke, potrebo znati ovakve stvari”, kaže dr Adalja.

S obzirom na brzinu prenošenja kapljica sa marame ili grejača za vrat, on predlaže da se takve stvari uopšte ne koriste.

“Nije svaka maska ista…Mislim da mnogi ljudi nose ove stvari da bi prekrili lice samo kako bi ispunili formu, ne shvatajući da to mora da bude efikasno da bi služilo svrsi.”

Onima koji i dalje ne znaju zbog čega su maske neophodne, doktor kaže da je asimptomatsko širenje jedan od najvažnijih faktora kod pandemije.

Druga stvar je to što takve maske iz kućne radinosti nisu baš efikasne u bolnicama. Maske od platna su bolje nego da nemate nikakvu zaštitu od virusa, ali nisu ekvivalentne maskama medicinskog kvaliteta i ne treba ih preporučivati zdravstvenim radnicima, rekli su istraživači iz Australije, javlja CNN. „Ispitana maska bila je dvoslojna pamučna maska. Učesnicima je dato pet maski od platna u periodu od četiri nedelje i traženo je od njih da svakodnevno peru maske sapunom i vodom. Loše performanse mogu biti zbog toga što se maske nisu prale dovoljno često ili zato što su postale vlažne i kontaminirane”.

“Delotvornost maski sa filterom zavisi od mnogih faktora, kao što su broj niti, broj slojeva, vrsta tkanine i vodootpornost”, napisali su istraživači i objasnili:

“Trenutni dokazi ukazuju na to da višeslojne maske sa vodootpornom tkaninom, velikim brojem niti i finim tkanjem mogu da obezbede bolju zaštitu”.

Istraživači su rekli da bi za kao zaštitu od koronavirusa, svi zdravstveni radnici na prvoj liniji fronta trebali da nosie medicinske maske ili N95 maske sa filterom.

„Za vreme pandemije, platnene maske mogu biti opcija, međutim, treba ih koristiti kao krajnje sredstvo kada medicinske maske nisu dostupne“, zaključili su istraživači.

S druge strane, američki CDC je preporučivao da se N95 maske, koje se smatraju malim „respiratorima“, ostave zdravstvenim radnicima. One mogu da filtriraju i male i velike čestice i i blokiraju baš 95 odsto čestica i sprečavaju ulazak u respiratorni trakt. Neke maske imaju ventile što olakšava disanje, ali problem je što ova maska ne sprečava njenog nosioca da širi virus na druge, navodi se na sajtu Mejo klinike.

Inače, nova studija kaže da ta N95 maska može da se „opere“ i nosi ponovo, ali pod uslovom da se dezinifikuje iskuvavanjem u električnom aparatu sa suvim vazduhom, piše Vašington post.