Košarkaši Partizana sinoć su u Berlinu (iako je on po broju „Grobara“ i podršci koja je crno-belima stizala sa tribina više nalikovao Beogradu) savladali ekipu Albe rezultatom 94:83 i tako prišli korak bliže plasmanu među najboljih 10 ekipa Evrolige.
Iako ekipu Željka Obradovića do kraja regularnog dela takmičenja očekuje još jedna utakmica, i to protiv u poslednje vreme poprilično rasklimatane Valensije u Štark areni, prolazak u plej-in neće zavisiti isključivo od nje
Ukoliko na zalasku ove turbulentne evropske sezone Partizan želi da se domogne prve faze doigravanja, on, naravno, prvo mora da savlada Valensiju, a potom i da se uzda u jednog od nekolicine Obradovićevih trenerskih „učenika“ (da, baš onog s kojim za kafanskim stolom zelenim novčanicama kiti harmonikaša i „dan“ zamenjuje imenom svog voljenog kluba) ili da se nada lošoj igri Baskonije u (za nju) preostala dva kola.
Prema prvom scenariju, Efes večeras mora da izgubi od Jasikevičijusovog Fenera. Pretprošlosezonski evropski prvak tako bi se izjednačio s Partizanom na skoru 15-18, te bi i u slučaju da u poslednjem kolu trijumfuje nad Crvenom zvezdom, uz Partizanovu pobedu nad Valensijom, zbog slabijeg međusobnog crno-belima svoje mesto među najboljih deset ekipa predao crno-belima (Partizan je Efes u Beogradu savladao rezultatom 100:90, dok je u Istanbulu izgubio sa svega šest razlike).
Ako se u obzir uzme forma u kojoj Fener dočekuje svog velikog rivala (Fener je trenutno sa skorom 15-1 najbolja „domaćinska“ ekipa Evrolige), ovaj scenario svakako deluje daleko izglednije od onog drugog, prema kom vazda neugodna Baskonija Duška Ivanovića mora da izgubi oba preostala meča.
Čak i u slučaju da Partizan dobije Valensiju, a Efes i Fenerbahče i Zvezdu, izabranici Željka Obradovića i dalje imaju šansi da se promigolje u plej-in. Potrebno je samo (eh, samo) da Baskonija večeras u Madridu izgubi od Reala, a potom i naredne sedmice od Virtusa u Bolonji.
Partizan je ove sezone propustio nebrojeno mnogo šansi za „overavanje“ svog učešće u plej-inu. Prokockanih plus 13 na početku četvrte četvrtine prošle nedelje protiv Olimpijakosa, samoubilačka poslednja deonica protiv Milana, raspucani Nejpir i Danilo Anđušić koji, tako bar legenda kaže, i dalje stoji sam na šutu za tri i čeka pas Zeka Ledeja, Franciskova trojka u poslednjim sekundama meča i utišavanje Štark arene. I ima toga još.
Masu utakmica Partizan je ove sezone izgubio uz zvuk sirene, masu poena primio na samom isteku napada, masu puta sam sebi u odlučujućim trenucima na kraju utakmice pucao u kolena.
Najbitnija od svih sirena ove sezone samo što se nije oglasila.
Ovoga puta Partizan sebi uz njen zvuk ne sme da dopusti grešku.
Tagovi
