Onima koji nisu odrasli ili proveli makar jedan deo života na Novom Beogradu pomisao na kupovinu ili iznajmljivanje stana i selidbu u ovaj deo grada može da deluje izazovno. Najpre, zbog same numeracije blokova koja predstavlja jedinstven arhitektonski sudoku. Zašto su na primer Blokovi 44 i 45 naspram 70 i 71 ili zašto su Blok 50 i Blok 6 jedan pored drugog? I ko je uopšte uveo naziv blok? Sigurno ste čuli i da pojedine zgrade imaju i svoje nadimke – „Televizorke“, „Potkovica“, „Crvenkapa“…
Dok je za mnoge ova savršena nesavršenost brojeva višedecenijski enigmatski izazov, za Novobeograđane je unikatno obeležje njihovog kraja. Bez obzira u kojem bloku žive ili kako se zove njihova zgrada, svi stanari Novog Beograda imaju nešto što ih povezuje – široke bulevare i ulice, blizinu reke i šetalište, bicklističke staze, mnogo zelenina, bezbroj mini parkova koji su ušuškani i sakriveni poput drauglja u blokovima i predstavljaju zelene oaze u kojima odrastaju generacije. I naravno, na prvom mestu, povezuje ih ljubav prema bloku u kojem žive.
Kako su ovi blokovi nastajali i zašto su numerisani na tako specifičan način?
Sve je počelo 1948. godine kada je 33.000 omladinaca u radnim brigadama, podiglo, ovaj „grad u gradu“. Imenovanje je započeto sa Blokom 1 odnosno popularnom Fontanom. Praksa imenovanja pratila je logičan sled sve do broja 8. Nakon toga kreće enigma. Kako je išla dalja numeracija, nije poznato sa sigurnošću jer postoje različita tumačenja ali je najverovatnije samo posledica urbanističko-činovničkih numerisanja građevinskih parcela. Ono što je sigurno to je da su jednocifreni blokovi najstariji, da su brojevi blokova sve veći kako se kreće ka Zemunu. Jedni tvrde da su brojevi išli od Ušća, pored Save i dalje do Starog železničkog mosta, i da su pravilo lepljenja brojeva neimari pratili sve do Bloka 43. Zanimljivo je i to da Blok 72 u potpunosti odudara od svake logike numeracije kao i da je u nizu brojeva preskočen Blok 27.
Blok 29, foto: 4zida.rs
Jovan Mišković, koautor Regulacionog plana Novog Beograda s početka šezdesetih godina je krstio blokove i svojevremeno je naveo da se „radilo tako da se urbanisti i ljudi na terenu bolje razumeju“. Brojevi su se često dodavali i preskakali, kako je ispričao, jer se teritorija Novog Beograda naknadno širilia. Urbanisti nisu imali pravo da daju imena ulicama i blokovima, pa su se služili brojevima koji su se zadržali i danas. Inače, arhitekta Branko Petričić, projektant prvog novobeogradskog bloka je započeo tradicju numeracije.
A osim brojeva tu su i nadimci
„Televizorke“ je čuvena zgrada na Novom Beogradu u bloku 28 nazvana tako zbog fasadnih betonskih prozorskih okvira koji podsećaju na televizorske ekrane. „Potkovica“, komšinica dve Televizorke, dobila je ime po potkovici na koju liči kada se gleda iz vazduha. “Soliteri Mercedesi” su dva solitera sačinjena od tri kraka u obliku loga automobilskog brenda „Mercedes“ i predstavljaju pravu znamenitost u Bloku 38. „Crvenkapa“ se nalazi u Bloku 12 a „Kineski zid“ smešten je u Bloku 21.
Koje su prednosti života na Novom Beogradu?
Osim ovih brojnih zanimljivosti Novi Beograd nudi mnoge prednosti za život – blizina reke, autoputa i odlična povezanost sa ostalim delovima grada, zelenino, parkovi, veliki broj obdaništa, škola, restorana i nekoliko tržnih centara. Kroz različite blokove možete doživeti kontraste između starih i novih delova koji nude različite opcije kako za mlade parove, pojedinice tako i za porodice. Veliki je izbor stanova u starogradnji ali je bogata i ponuda novogradnje koja pruža modernu infrastrukturu i visoki standard stanovanja.
Cene stanova variraju od bloka do bloka
Prema podacima za treći kvartal koji je objavio Republički geodetski zavod na Novom Beogradu je prosečan kvadrat u novogradnji pojeftinio 6 odsto, na 2.475 evra, a u ovoj opštini su prodata 92 stana, što je tri puta manje u odnosu na period od jula do septembra prošle godine kada je prodato 325 stanova. Kada su u pitanju stanovi u staroj gradnji na Novom Beogradu se gotovo izjednačila s novom gradnjom i kvadrat u proseku košta 2.466 evra.
Savski kej, foto: 4zida.rs
Na specijalizovanom sajtu za oglašavanje nekretnina 4zida.rs trenutno je oglašeno više od 2000 oglasa za prodaju stanova na Novom Beogradu. Prosečno oglašena cena stanova je 2.679 evra po kvadratu dok je prosečna cena kuća na istoj opštini 1.659 evra.
Kako se prosečne cene stanova razlikuju od bloka do bloka izdvojili smo za vas prosečne cene stanova po blokovima.
A Blok – Blok 67a – 4.414 € /m2
Blok 1 Fontana – 2.718 € /m2
Blok 11 – 2.781 € /m2
Blok 12 – YUBC- 4.000 € /m2
Blok 19a – 2.949 € /m2
Blok 22 – 3.047 € /m2
Blok 23 – 2.808 € /m2
Blok 25 – Arena – 3.179 € /m2
Blok 28 – 2.541 € /m2
Blok 29 – 2.825 € /m2
Blok 30 – 3.021 € /m2
Blok 33 – Geneks 2.813 € /m2
Blok 34 2.683 € /m2
Blok 37 – 2.324 € /m2
Blok 38 – 2.474 € /m2
Blok 4 –2.890 € /m2
Blok 44 TC Piramida- 2.724 € /m2
Blok 45- 2.473 € /m2
Blok 58 –3.731 € /m2
Blok 70 –2.552 € /m2
Blok 71 –2.354 € /m2
Blok 72 –2.428 € /m2
Blok 7 – Paviljoni 2.603 € /m2
Bez obzira da li sada razmišljate o kupovini ili iznajmljivanju stana na Novom Beogradu, sami možete u svakom trenutku proveriti kako se kreću cene nekretnina u ovom ili bilo kom drugom kraju Beograda.
Tagovi
