Kad se sve sabere i oduzme, ocene i poruke sa Zapada odlikuju se jednom dozom trpeljivosti koja je za mnoge iznenađujuća i otvara prostor za krupna i važna pitanja. Za one koji i politička, kao i sva druga ponašanja nastoje da objasne nekakvim sticajem interesa ovo pitanje uzima oblik traganja za razlozima koji uslovljavaju da upravo ovakva trpeljivost bude u saglasju sa nekim zapadnim interesima. Koji to interesi mogu Zapad da navedu da bude neočekivano i neodmereno tolerantan prema politikama i ponašanjima koji su upadljivo autoritarni, tj. nedemokratski i u oštroj opreci sa „zapadnim vrednostima“?
Kao preliminarija za odgovor na ovo pitanje nije zgoreg podsetiti da odnos prema autoritarnom režimu u Srbiji nije jedini primer trpeljivosti demokratskih država prema grozno antidemokratskim režimima širom sveta. Treba se samo setiti odnosa dugoročne i zadugo ničim pokolebane saradnje SAD i Saudijske Arabije. Ako postoji režim prema kome bi demokratska Amerika morala da bude gadljiva, onda je to saudijski režim sa svojim javnim odsecanjem ruke i likvidiranjem uglednog novinara u saudijskom konzulatu u Ankari.
Ta gadljivost se u politici SAD ne da ni naslutiti, a to znači da, pored unutrašnje politike i odnosa režima prema ljudskim pravima i slobodama, postoji nešto drugo što na međunarodnu politiku snažno utiče. Štaviše, to nešto čak može i da pretegne nad demokratskom doktrinom i idealom slobode za koje nekritički uzimamo da su uvek na prvom mestu i neprikosnoveni.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 4. novembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
