Pošto su čuli da je Tesla u Evropi, na svojevrsnoj „turneji“, zvaničnici Beogradske opštine i Inženjerskog udruženja pozvali su ga da dođe u Beograd. Tesla nije imao nameru da poseti glavni grad Srbije, već je imao dogovor o predavanjima u Budimpešti, što je preduzimljivi Milovan Marinković, predsednik Beogradske opštine kome je uspelo da to bude u čak tri mandata, iskoristio i uputio deputaciju u Mađarsku da pridobije Teslu da poseti Beograd.
O tom događaju su autori Zorica Civrić i Bratislav Stojiljković napisali knjigu „Nikola Tesla u Beogradu 1892.“ (izdanje Muzeja Nikole Tesle).
Zvaničnici su slavnog naučnika zamolili „da učini čast prestonici svoga plemena, našoj varoši Beogradu da bude njen gost koliko mu bude vremena bilo na raspoloženju i da nam tom prilikom, ma i posredno, pomogne svojim u svetu priznatim znanjem, naročito u pitanju našeg električnog osvetljenja varoši“.
Tesla je prihvatio poziv i to obrazložio rečima:
„Sva slava, koju sam doživeo osobito u poslednje vreme u Londonu i Parizu, nije mi ništa, sićušno je sve ono prema odlikovanju vašem, gospodo. Kolijevka mojih dedova, kraljevina Srbija… prestonica Srbinova poziva me – to je odlikovanje za mene veliko i ništa mi na svetu, u životu mome, neće biti draže od ovog odlikovanja. Ja sam srećan što sam Srbin i tim imenom ponosiću se do veka.“
Zamolio je takođe da doček u Beogradu prođe bez velike pompe i da se od svega ne pravi velika svečanost.
Ta mu želja nije uslišena.
Kada je Tesla prvi put stupio na teritoriju Opštine Beograd, na železničkoj stanici je bila masa sveta, naročito omladine. Svirao je vojni orkestar, Akademsko pevačko društvo „Obilić“ izvodilo je patriotske i crkvene pesme.
A vispreni beogradski novinar časopisa „Branik“ ovako opisuje Teslu:
„Gospodin Tesla je lep, crnomanjast čovek, malih tankih brkova, visoka i lepa stasa, vedra čela izgleda mlađi no što je; pri tome je vrlo prijatan i simpatičan, a njegov blag osmeh privlači čoveka da mu odmah pokloni svoje simpatije.“
Tesla je, poput kakvog glumca na premijeri filma ili rokenrol zvezde, morao da prođe kroz redove obožavalaca koji su vikali „Živeo!“, na šta im je on, kako neki tvrde, odgovorio:
„Manje oduševljenja, braćo.“
Ostalo je zabeleženo da je Tesla u Beogradu ostao od 1. do 3. juna 1892. i da je noćio u hotelu „Imperijal“.
Svi su želeli da vide Teslu tih dana, makar da ga dodirnu ili mu stisnu ruku. Zato je njegov raspored za to kratko vreme boravka u prestonici Srbije bio prebukiran. Tesla se prvo susreo sa Androm Nikolićem, ministrom prosvete i crkvenih poslova, a onda je otišao na dvor (danas zgradu Skupštine grada Beograda) gde ga je primio (tada maloletni) kralj Aleksandar I Obrenović.
Tu se desila jedna bizarna situacija.
Maloletni kralj je želeo da odlikuje Teslu Ordenom Svetog Save I reda, ali je došlo do proceduralnog problema koji je namesništvo čije zaduženje je bilo i briga o dvorskim poslovima obrazložilo na sledeći način:
„Tesla, kao građanin demokratske Amerike, ne sme primati i nositi nikakvo odličje, pa kad bi primio ovo odličje morao bi da izgubi građanstvo Američke republike. I tako, zbog te američke skrupuloznosti, Ordenu sv. Save ne bi suđeno da ukrasi najdostojnije grudi.“
Naravno, nađen je kompromis.
Donet je ukaz od strane namesništva da se Tesla odlikuje Ordenom Svetog Save II stepena koji mu je dostavljen naknadno. Nakon susreta sa kraljem koji je trajao neobično dugo i tokom koga je prekršen protokol, Tesla se sreo sa namesnikom Jovanom Ristićem i ministrima, onda je posetio i Veliku školu gde se obratio njenim učenicima…
***
Iz hit knjige Dejana Stojiljkovića „Nikola Tesla – pesnik nauke“ koja se na poklon dobija uz Nedeljnik od četvrtka 10. juna.
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednim brojevima očekuju vas ekskluzivne knjige o Mihajlu Pupinu, Danilu Kišu, Borislavu Pekiću, Milošu Crnjanskom, Isidori Sekulić, Zoranu Đinđiću, Dobrici Ćosiću…
U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
