„Značaj litijuma je zaista veliki. Naredni projekat i količina litijuma koja se može proizvesti (u nemačkom postrojenju Gornja Rajna) može se uporediti sa nalazištima litijuma u Srbiji, a Evropa sebi ne sme dozvoliti da bude zavisna od malog broja izvora. Ekonomske prednosti iskopavanja litijuma su očigledne i usko povezane sa zaštitom sredine i resursa, povezane sa prilagođavanjem klimatskim promenama. Stoga je važno da se i ovde (u Srbiji) mogu sprovesti navedeni standardi i da se, kada je reč o ekologiji, u proces mogu uključiti svi akteri“, izjavila je Anke Konrad.
Cinici bi rekli da možda nije uputno da ambasadori zemalja koje u najširoj javnosti – zasluženo ili ne, to je sada druga tema – nisu percipirane kao veliki prijatelji Srbije baš toliko glasno podupiru jedan ovakav projekat. Oni još ciničniji bi, na tragu izjava predsednika Vučića o „zapadnim silama“ koje su ugrozile projekat, rekli da je možda upravo to podli plan stranaca: da hvale litijum toliko da se opet digne kuka i motika.
Međutim, šta o iskopavanju litijuma u Srbiji kaže struka? Da li su rudarstvo i zaštita životne sredine uopšte spojivi jedno s drugim?
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić tvrdi da se na osnovu izveštaja Biološkog fakulteta, Instituta „Siniša Stanković“, multidisciplinarnog instituta i Prirodnjačkog muzeja može zaključiti da bi s otvaranjem rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji biodiverzitet bio znatno ugrožen.
„Kada govorimo o tom biodiverzitetu, mi zapravo govorimo o 450 vrsta biljaka i životinja“, kaže Ristić za Nedeljnik. „Istraživači sa pomenutih institucija, uglavnom biolozi, preporučuju da se projekat uopšte ne izvodi, jer je toliko agresivan i rizičan da, ukoliko želimo da sačuvamo živi svet, onda on naprosto ne sme da se realizuje. Dalje, ta dolina Jadra ima neverovatan potencijal za izuzetno kvalitetnu poljoprivrednu proizvodnju i mi smo s ekspertima iz raznih oblasti poljoprivrede došli do proračuna koji kaže da bi u dolini Jadra, na oko 4.800 hektara (zona rudnika i okolina) moglo da se prihoduje godišnje oko 80 miliona evra. A Rio Tinto bi plaćao nekih bednih 7-15 miliona evra tu rudnu rentu; ako bismo morali da raseljavamo naše stanovništvo iz doline Jadra, ako bi bile uništene te ekosistemske usluge, onda taj projekat nema nikakvu ekonomsku korist za Srbiju. Čuli smo od nekoliko istaknutih srpskih hidrogeologa, koji su govorili o mogućnostima zagađenja podzemnih voda, da bi praktično u tim podzemnim tokovima bile ugrožene najkvalitetnije preostale rezerve dobrih pijaćih voda koje se nalaze u Mačvi, a poznato je da Srbija već sad ima problem sa vodosnabdevanjem stanovništva. Stvarno mislim da nijedan projekat nije vredan ugrožavanja vodnih resursa.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
