Stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da je najbolje da pravimo što manje otpada, a kada se iskoriste sve mogućnosti za redukciju i on ipak nastane, na red dolazi tzv. hijerarhija upravljanja otpadom: najbolje ga je reciklirati, zatim spaljivati i na samom kraju deponovati, piše National Geographic.
Prema dostavljenim podacima u Nacionalni registar zagađivača, u 2021. godini u Srbiji se ukupno proizvelo 11,75 miliona tona otpada. Od te količine 0,51 odsto, odnosno 59.335 tona predstavlja opasan otpad. Važan podatak iz istog izvora kaže da jedan stanovnik Srbije godišnje proizvode 1.7 tona otpada.
S druge stane, problem prave divlje deponije, jer za njih ne postoje podaci o vrsti i količini otpada. Podatke o divljim deponijama je dostavilo 142 jedinice lokalnih samouprava i izvestilo postojanje ukupno 2.656 divljih deponija u Republici Srbiji. Od ukupno 1.170 čišćenih lokacija divljih deponija, u toku izveštajne godine na 987 lokacija se ponovo vratilo deponovanje otpada, što ukazuje na potrebu izmene načina upravljanja otpadom u lokalnim samoupravama. Kroz aplikaciju „Ukloni deponiju“ građani su prijavili 403 divlje deponije, pa je zajedno sa podacima koje su dostavile lokalne samouprave ukupan broj prijavljenih divljih deponija 3.059.
Ko reciklira otpad?
Dozvolu za ponovno iskoriščenje otpada u Srbiji ima 347 operatera. U toku 2021. godine je operacijama ponovnog iskorišćenja R1-R11 podvrgnuto 2,29 miliona tona otpada. Od ukupne količine prerađenog otpada najviše su zastupljeni metal, šljaka iz termičkih procesa, zatim otpadni papir i papiran i kartonska ambalaža.
„U Srbiji se sistem upravljanja ambalažnim otpadom zasniva na produženoj odgovornosti proizvođača. Ona podrazumeva da je proizvođač odgovoran za celokupni životni vek proizvoda, a samim tim i ambalažu u koju je upakovan. O ambalaži mogu da se staraju samostalno u zakonskim okvirima ili da svoju obavezu za plasiranu ambalažu na tržište prenesu na ovlašćenog Operatera sistema. Posebno se vodi izveštaj o ambalaži i ambalažnom otpadu na osnovu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadoma, po sistemu produžene odgovornost ima sedam nacinalnih Operatera“, kažu iz kompanije Ekostar Pak, kompanije koja je Nacionalni operater sistema za upravljanje otpadom koji posluje u skladu sa načelom produžene odgovornosti proizvođača.
„Mi u ime svojih klijenata, privrednih društava koja plasiraju ambalažu na tržište Srbije, organizujemo sakupljanje, ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada i ispunjavamo Zakonom propisane Nacionalne ciljeve. Poslujemo u skladu sa Dozvolom nadležnog Ministarstva već 13 godina i u pogledu broja privrednih društava koji su obavezu preneli na Operatera predstavljamo lidera na tržištu sa preko 830 klijenata samo u protekloj godini, takođe kroz naš sistem tokom prethodne godine je poslato na reciklažu i ponovno iskorišćenje preko 81.000 tona ambalažnog otpada, čime je ostvaren cilj od preko 64 odsto. Do sada je na reciklažu predato više od 722 hiljada tona svih vrsta ambalažnog otpada“, dodaju iz Ekostar Paka.
Tokom 2020. godine 1924 preduzeća je uključeno u sisteme operatera za upravljanje ambalažnim otpadom, dok je 247 preduzeća koja su izvestila o količinama amabalaže stavljene na tržište Republike Srbije van sistema.
Operateri sistema su prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine ostvarili recovery stopu od 63.7 odsto, odnosno stopu reciklaže od 61,1 odsto i na taj način kroz svoj sistem zbrinuli 247.634 tona ambalažnog otpada od ukupno plasiranih 388.532 tona.
Tagovi
