Zima je uobičajeno pogodno vreme za razvoj prehlada i gripa. Zbog toga postoji strah i stalne najave stručnjaka da bi ova zima mogla da bude drugačija i znatno nepovoljnija zbog drugog talasa kovida-19, koji bi onda bio još jači i razorniji nego prvi. Ipak, sva predviđanja kako će izgledati zima s kovidom jesu nesigurna i složena, iako postoji razlog zbog čega treba biti zabrinut ali i obrnuto, piše BBC.
Koliko će zimski period na severnoj hemisferi biti nepovoljan ne zavisi samo od koronavirusa, već i od toga šta se dešava sa svim ostalim zimskim pojavama, kao i od našeg ponašanja, ali i uspeha ili neuspeha vladinih politika u borbi protiv zaraznih bolesti.
Postoji relativno novo polje nauke koje pokazuje da jedna virusna infekcija može da „blokira“ drugu, sa još nepoznatim posledicama po koronavirus. Ali, to je sve još u fazi istraživanja.
Da li se koronavirus širi lakše tokom zime?
Ovo je važno pitanje bez odgovora iako je nauka sklonija da odgovori sa da. To se u velikoj meri temelji na onome što znamo o drugim virusima. Postoje još četiri različite vrste koronavirusa koji izazivaju simptome prehlade. Svaki se mnogo lakše širi zimi. Influenca, rinovirusi, koji takođe izazivaju prehladu i respiratorni sincicijalni virus (RSV), koji može da izazove zapaljenje pluća, imaju vrlo sličan način ponašanja.
„Može da bude sezonski, ako sve zasnivamo na drugim virusima koji zimi doživljavaju vrhunac širenja“, rekla je dr Rejčel Lav iz Londonske škole higijene i tropske medicine. „Ali mehanizam prenosa kod ovog virusa nije potpuno poznat, da li su to meteorološki uslovi ili ljudsko ponašanje?“
Svi virusi lakše preživljavaju van tela kada je hladnije. Temperatura od četiri stepena Celzijusova posebno je pogodna za koronavirus. Takođe zimi ima manje sunčevog UV zračenja, koji deaktivira virus. Više smo u zatvorenom prostoru tokom hladnijih dana, zatvaraju se prozori i tu je manje provetravanja. Sve ovo može da pomogne širenju koronavirusa.
„Ljudi su opravdano zabrinuti“, kaže profesorka Vendi Barkli sa Imperijal koledža. „Sasvim je moguće da će doći do drugog talasa, jasno je da nismo postigli ništa poput imuniteta krda, a zima je očigledno vreme kada biste očekivali da će drugi talas da bude jači. Trenutno je to ogromna nepoznanica. Mislim da bi stvari mogle da budu loše.“
Da li će drugi zimski virusi poput gripa biti problem?
Postoji strah da će nas pogoditi dvostruka neprijatnost tokom zime: jako težak sezonski grip i drugi talas koronavirusa. Međutim, nije jasno koliko je moguće na projekcije primeniti uobičajena pravila. Ogromne promene u društvu, kao što je način na koji se ponašamo: pranje ruku, prekrivanje lica, fizička distanca i rad od kuće, a sve kako bi se zaustavio koronavirus, izgleda da su imale uticaja i na druge viruse. Karantin u Hongkongu izgleda da je suzbio sezonu gripa tamo, a Australija, gde je sada zima, ima skoro nepostojeću sezonu gripa ili on stiže značajno kasnije nego obično.
Slično je i sa ostalim zemljama, kao što su Čile ili Južna Afrika. Međutim, opasno je pretpostaviti da će se to dogoditi tokom zime na severnoj hemisferi. Zatvaranje zemalja, škola i ograničavanje letova tokom sezone gripa imaće sigurno uticaj na širenje. Ali neke zemlje na severnoj hemisferi se otvaraju, ne zatvaraju.
„Moguće je da je fizička distanca smanjila količinu virusa gripa u cirkulaciji i to bi bilo sjajno, ali mislim da na to ne možemo zaista da se oslonimo“, kaže profesorka Barkli.
Ako postoji veliki broj drugih zimskih prehlada koje izazivaju kašalj i groznicu, kao što to radi koronavirus, onda će i više ljudi morati da se testira.
„Mislim da treba da budemo spremni za drugi talas i ne odustajemo od fizičke distance i higijene ruku jer ćemo imati problem ako to učinimo“, Profesorka Džulijan Hiskok sa Univerziteta Liverpul. „Jedan od načina na koji moramo da se pripremimo jesu vrlo dobri dijagnostički testovi da bismo razlikovali one tri ili četiri respiratorne infekcije kod kojih su klinički simptomi u početku isti. Onda možemo da znamo da li neko ima kovid ili grip.“
„Mislim da je to zato što je zimski talas nešto na šta treba apsolutno da budemo pripremljeni. Najveća opasnost je da ljudi budu zadovoljni time samo da zaštite sebe“, kaže dr Lav.
Šta se događa kada se virusi pomešaju?
Jedan od naučno najzanimljivijih i neobjašnjivih aspekata predstojeće zime je kako će se novi koronavirus nazvan SARS-CoV-2, ponašati u interakciji sa drugim virusima. Respiratorni virusi pokušavaju da napadnu slične receptore u našem telu – ćelije u nosu, grlu ili plućima. To može da vodi „konkurencije“ među njima.
Studije su pokazale da jedna virusna infekcija može da „izgura“ drugu na svom putu, jednostavno rečeno da je zaustavi. Na primer, velika epidemija rinovirusa možda je odložila pandemiju svinjskog gripa 2009. godine u nekim evropskim zemljama. Jedno objašnjenje je da opšti imunski odgovor na jednu infekciju može da spreči drugu infekciju da se proširi.
Dr Pablo Mursija, iz centra za istraživanje virusa na Univerzitetu u Glazgovu kaže:
„Jedan virus inficira, pokreće urođeni imunski odgovor i upale, i ovaj opočetni odgovor štiti od određenih virusa tokom određenog (promenljivog) vremenskog perioda.“
Ali, iste studije su pokazale da se neki virusi prilično dobro „slažu“ i cirkulišu istovremeno bez međusobnog ugrožavanja. Kako će onda SARS-CoV-2 da se uklopi u ovo?
„Naši podaci pokazali su da se grip vrlo retko viđa kao kombinovana infekcija, tako da mislim da nećemo videti mnogo mešanja SARS-CoV-2 i gripa.“
Zabeleženo je nekolio slučajeva da je osoba bila zaražena s oba virusa i rezultat je bio daleko gori od bilo koje same infekcije.
Dr Mursija, međutim, kaže da se drugi tipovi koronavirusa izgleda mešaju i izazivaju infekcije u isto vreme sa RSV, adenovirusima i nekim virusima parainfluence.
„Zabrinut sam i za sadašnjost i budućnost“, kaže on.
Tagovi
