Deset meseci od početka pandemije stručnjaci su još podeljeni u pogledu pitanja da či su deca značajni prenosiocinovog koronavirusa, što vladama otežava odluku da li treba zatvoriti škole ili ne.
Tokom prvog talasa pandemije stvorio se naučni konsenzus po kom bi deca mogla da budu važan vektor u širenju novog koronavirusa, kao što to i jesu kad je u pitanju virus gripa. A zatim je stiglo leto i prevladala je druga teorija, nekoliko studija ukazivalo je na to da deca, posebno ona manja, nisu tako zarazna.
„Naučna literatura to nije razjasnila“, kaže epidemiolog Dominik Kostađola sa Sorbone. Ti evidentno kontradiktorni rezultati nisu olakšali stvari onima koji odlučuju o ravnoteži zdravlja njihovih građana i njihove ekonomije.
Činjenica je da su u proleće brojne studije pokazale da deca, koja retko pokazuju simptome infekcije koronavirusom, nisu visoko zarazna za ostale članove porodice, ali to je bilo u vreme kad su škole bile zatvorene, a širenje virusa usporeno, napominje epidemiolog Zoe Hajd profesorka sa australijskog univerziteta.
„Većina studija o odnosu kovida i dece sprovedena je tokom karantina ili u vreme niskog prenosa virusa u zajednici“, napisala je Hajd u časopisu „Medical Journal of Australia“.
Ali neke novije studije iz SAD, Indije i Južne Koreje dovele su u pitanje pretpostavku o tomu da deca nisu toliko zarazna.
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objavili su rezultate studije sprovedne na 300 ljudi u kojoj je zaključeno da je „transmisija koronavirusa među članovima porodice koji žive zajedno česta, bez obzira na to da li je reč o odraslima ili deci“.
Opsežnija britanska studija objavljena prošle nedelje pokazuje drugačiju sliku.
„Življenje sa decom do 11 godina starosti nije povezano sa povećanim rizikom od infekcije koronavirusom, razvojem bolesti kovid-19 ili smeštajem u bolnicu“, pokazalo je istraživanje Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu i Univerziteta u Oksfordu zasnovano na podacima prikupljenim od više od devet miliona odraslih.
Deca od 12 do 18 godina predstavljaju određen rizik, ali mali, zaključeno je u studiji, prenosi N1.
„Deca mogu da prenesu virus ostalima“, rekla je epidemiolog Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Maria Van Kerkhove, „ali čini se da se to događa ređe nego među odraslima“.
Mlađa deca među sobom virus prenose ređe nego što to čine tinejdžeri kod kojih je stopa infekcije otprilike jednaka onoj kod odraslih.
„Kada imaju simptome, deca ispuštaju slične količine virusa kao odrasli i mogu da zaraze druge kao što to čine i odrasli“, objavio je u avgustu evropski Centar za prevenciju i kontrolu bolesti. „Ali nije poznato kakva je situacija sa zaraženom asimptomatskom decom“.
Rizik nije nula
Većina škola u brojnim zemljama bila je zatvorena tokom prolećnog karantina što je kompromitovalo obrazovanje dece i izazvalo velik pritisak na roditelje.
„Svi razumeju koliko su škole važne za decu, ne samo za obrazovanje, nego i za njihovo mentalno zdravlje i sigurnost“, rekla je Van Kerkhove. „U nekim slučajevima deca se tamo i hrane“.
Mnoge zemlje, uključujući Francusku, Veliku Britaniju, Irsku i Austriju, uvele su ponovo nacionalne karantine, potpune ili parcijalne, kako bi zaustavile drugi talas širenja virusa, ali su ovaj put škole ostale otvorene.
Rizik povezan sa školama svakako nije nula i to niko i ne tvrdi. Veliki broj škola u svetu radi i, u najvećoj meri, nema problema.
PRETPLATI SE NA NEDELJNIK
AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.
din.26.000 11.999
Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 6.058 3.999
Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 12.116 7.500
Tagovi
