Sve više ludi boravi u zatvorenom prostoru kako bi izbegli kontakt sa osobama koje su potencijalno zaražene Covid-19. Ali u svetlu nedavnog izveštaja američkog Centra za kontrolu i preveciju bolesti (CDC), koja kaže da DNK virusa – ili genetska informacija o koronavirusu – može da opstane na površinama do 17 dana, kako je i pronađeno na kruzerima Dajmond princes i Grand princes, postavlja se pitanje kako se zaštiti i posle koliko dana je opasan po ljude. U Centru za kontrolu i prevenciju bolesti su naveli da još nije poznato da li je virus posle toliko dana zarazan po druge, ili su u pitanju ostaci virusa koji je neaktivan. Takođe se postavilo pitanje šta je onda sa drugim površinama, sa prodavnicama, namirnicama, torbama i sl. koje se frekventno dodiruju. Doktorke Akiko Ivasaki, profesorka imunologije na Jejlu i dr Julija Markus, epidemiološkinja i profesorka na Harvardu objašnjavaju za Gardijan sva važna pitanja o površinama i virusu.
Postavlja se pitanja da li to što je pronađen na kruzerima znači da virus zaista može na svakoj površini da preživi 17 dana?
Dr Julija Markus: Istraga CDC na kruzerima pronašla je dokaze o postojanju DNK virusa na površinama kabina koje još nisu bile čišćene. Ali da budemo jasni, to samo znači da je virus mogao da se detektuje – ne i da je živ ili da bi kontakt sa tim površinama mogao nekoga da zarazi.
Dr Akiko Ivasaki: To samo znači da su pronađeni delovi virusa koji još postoje. Virusu su potebne mnoge druge komponente da bi ostao netaknut. Ako imate delove DNK, to neće stvoriti virus, potreban vam je ceo netaknuti genom. To što ste imali mali deo DNK ne znači da postoji infekcija.
Koliko dugo virus može da preživi na površini?
Dr Markus: U studiji objavljenoj u The New England Journal of Medicine testirano je koliko dugo virus može da ostane stabilan na različitim površinama unutar konotrolisanih laboratorijskih uslova. Otkrili su da je i dalje moguće otkriti ga na bakru u vremenskom okviru do četiri sata, na kartonu do 24 sata, a na plastici i čeliku do 72 sata. Ali je važno primetiti da se količina virusa s vremenom naglo smanjivala na svakoj od tih površina. Stoga bi rizik od infekcije dodirom verovatno s vremenom bio smanjen.
Da li možete da se zarazite samo jednom česticom Covid-19?
Dr Ivasaki: Postoji određena količina virusnih čestica kojoj morate da budete izloženi da biste se zarazili. Ako ste imali samo jednu virusnu česticu na prstu, malo je verovatno da ćete se zaraziti. Neki virusi su veoma moćni, potrebno vam je samo deset čestica da se inficiate, dok će vam za drugi biti potrebni milioni. Što je manje virusnih čestica kojima ste izloženi, to je manja verovatnoća da ćete se zaraziti. Zato je važna količina virusa na površini.
Koliko je ljudi kontaminirano preko površina za razliku od čestica koje se prenose vazduhom ili direktnim kontaktom sa zaraženom osobom?
Dr Markus: Koliko sada znamo, verovatnije je da se ljudi zaraze bliskim kontaktom sa obolelom osobom, nego dodirom kontaminirane površine. Pored toga, još uvek je važno biti svestan šta dodirujemo, posebno površine koje su najizloženije, i biti oprezan i temeljno oprati ruke posle dodirivanja stvari. Na primer, javni prevoz ili prodavnice prehrambenih proizvoda i mesta na kojima je obično puno ljudi.
Dr Markus: Virus je prilično stabilan na (materijalima) kao što su plastika i čelik – mogu da opstanu nekoliko dana. Tako da je vrlo moguće da će neko ko je bolestan preneti virus na površinu, a neko drugi će to dodirnuti i pipnuti svoje lice.
Da li postoji rizik od zaraze namirnicama i pošiljkama koje dobijamo?
Dr Markus: Mali je rizik, ali je moguće da ako vam neko donosi pošiljku kući i on je bolestan, to može da bude način prenosa. Preporučila bih vam da svaki put kad nešto novo unesete u kuću, budete svesni da treba da operete ruke nakon rukovanja time.
Dr Ivasaki: Stabilnost virusa prilično je dobra na kartonskim površinama. Jednom kada dobijete paket, otvorite ih, brzo bacite karton, operite ruke i pokušajte da izbegavate dodirivanje lica. Preduzmite sve mere da minimalizujete mogućnost kontakta sa licem i prenosa sa površine pakovanja.
Da li je moguće da sadržaj paketa bude kontaminiran jer je onaj koji ga je pakovao bolestan?
Dr Ivasaki: Definitivno postoji mogućnost kontaminacije, ali mnogo je verovatnije da će sam spoljni karton doći u kontakt sa mnogo više ljudi nego ona površina iznutra. I ako je potrebno nekoliko dana da vam stigne u kuću, bilo koji virus koji se nalazio unutra do tada će biti neaktivan.
Imate li neki savet za čišćenje površina?
Dr Markus: Dobro je uobičajeno čistiti sve površine koje se najviše dodiruju, poput kvaka na vratima i toaleta. Uobičajena sredstva za čišćenje su efikasna, ukjučujući rastvore izbeljivača i alkoholne rastvore od najmanje 70 odsto alkohola. Ako je nekome u vašem domaćinstvu dijagnostikovan Covid-19, tada čišćenje i dezinfekcija postaju mnogo važniji i treba ih obavljati češće.
Dr Ivasaki: Agencija za hranu i lekove sadrži spisak sredstava za čišćenje kuće za koje je poznato da ubijaju Covid-19. Ovaj virus je takav da ne opstaje dobro u sapunu i alkoholu.
Tagovi
