Kad je 85-godišnji Kolin Horsmen krajem decembra primljen u Donkastersku kraljevsku ambulantu, bilo je to zbog sumnje na upalu bubrega.
Međutim, nedugo zatim on se zarazio kovidom-19 – u to vreme, otprilike svaki četvrti zaraženi čovek u bolnici virus je dobio upravo tamo.
Horsmen je razvio teške simptome i na kraju završio na respiratoru.
Nekoliko dana kasnije je preminuo.
Na prvi pogled, Horsmenova situacija može da deluje prilično uobičajeno i ništa manje tragično zbog toga.
Na kraju krajeva, u svetu je do sada – u vreme pisanja ovog teksta – preminulo najmanje dva miliona ljudi, piše BBC na srpskom.
Ali, kao što je njegov sin nedavno objasnio lokalnim novinama, manje od tri nedelje ranije Horsmen je bio među prvim ljudima na svetu koji je dobio prvu dozu vakcine protiv kovid-19 – verziju Fajzer-Biontek.
Drugu dozu trebalo je da dobije dva dana pred smrt.
Većina vakcina zahteva buster doze da bi funkcionisale
Zapravo, većina vakcina zahteva buster doze da bi funkcionisale.
Uzmite na primer MMR vakcinu – protiv malih boginja, zauški i rubeole – koja se daje bebama širom sveta da bi se sprečile ove smrtonosne dečje infekcije.
Oko 40 odsto ljudi koji su dobili samo jednu dozu nisu bili zaštićeni od sva tri virusa, za razliku od svega četiri odsto njih koji su primili drugu.
Ljudi u prvoj grupi su četiri puta skloniji da dobiju male boginje nego oni u drugoj – a epidemije su izbijale na mestima na kojima velika proporcija ljudi nije dovršila kompletan program vakcinacije MMR-om.
„Razlog zašto ljudi toliko insistiraju na busterima i smatraju ih toliko značajnim je taj što vas oni ubace u jedan potpuno drugi registar finog podešavanja vašeg imunog sistema“, kaže Deni Altman, profesor imunologije sa Imperijalnog koledža u Londonu.
Kako funkcionišu buster vakcine
Kad se imuni sistem prvi put susretne sa vakcinom, on aktivira dva važna tipa belih krvnih zrnaca.
Prvi su plazma B ćelije, koje se uglavnom usredsređuju na proizvodnju imunih ćelija.
Nažalost, ovaj tip ćelija je kratkog veka, tako da iako vaše telo za samo nekoliko nedelja možda pliva u antitelima, bez druge doze to je obično praćeno rapidnim opadanjem njihovog broja.
A onda su tu i T ćelije, od kojih je svaka konkretno skrojena tako da prepozna određeni patogen i ubije ga.
Neke od ovih, memorijske T ćelije, mogu da borave u telu decenijama pre nego što nađu metu – što znači da imunitet od vakcina ili infekcija ponekad može da potraje i čitav život.
Ipak, ključno, obično nećete imati mnogo ovih tipova ćelija sve do drugog zakazanog termina.
Buster doza je način da se telo ponovo izloži antigenima – molekulima na patogenima koji aktiviraju imuni sistem – kako bi se pokrenuo drugi deo reakcije.
„Ubacili ste u sebe sve te fensi stvari“, kaže Altman.
„Ali jednom kad dobijete buster, imaćete veću frekvenciju T ćelija, a isto važi do određene mere i za količinu kontingenta memorijskih B ćelija koje ćete imati. One će takođe praviti kvalitetnija antitela.“
Prilikom drugog izlaganja istoj vakcini ili patogenu, B ćelije koje ostaju od pre mogu rapidno da se dele i stvaraju preteće mnoštvo potomaka, što dovodi do drugog talasa količine antitela koja je u opticaju.
Druga doza isto tako pokreće proces „sazrevanja B ćelija“, što podrazumeva odabir nezrelih sa najboljim receptorima za vezivanje za neki određeni patogen.
To se dešava dok su one još u koštanoj srži – gde se proizvode bela krvna zrnca – a nakon toga one putuju u slezinu da dovrše razvoj.
To znači da B ćelije nisu samo brojnije kasnije, već da su antitela koje proizvode bolje usmerena.
Memorijske T ćelije, za to vreme, takođe se ubrzano množe.
Za njih se smatra da su već odigrale ključnu ulogu tokom aktuelne pandemije, zaštitivši neke ljude od dobijanja težeg oblika kovid-19.
Iako je virus možda u opticaju globalno tek od decembra 2019. godine, postoje neki dokazi da su se memorijske T ćelije već „susretale“ sa drugim koronavirusima ranije, kao što su oni koji izazivaju običnu prehladu – što im omogućuje da bolje prepoznaju kovid-19.
Koliko je onda efikasna samo jedna doza svake od vakcina protiv kovid-19?
U vreme kad je odgovor na ovo pitanje važniji nego ikad, ono je i iznenađujuće komplikovano.
Evo šta znamo do sada.
Fajzer-Biontek
Prema Fajzerovim podacima objavljenim u decembru 2020. godine, Fajzer-Biontekova vakcina je otprilike 52 odsto efikasna posle prve doze.
Od 36.523 učesnika u trećoj fazi ispitivanja – poslednja faza testiranja u kojoj su ljudi ili dobili pune dve doze, u razmaku od 21 dan, ili placebo – koji nisu imali dokaze o postojećoj infekciji, simptome kovid-19 je razvilo 82 ljudi u placebo grupi i 39 ljudi u grupi sa vakcinom.
Međutim, ova rana zaštita ide uz neke veoma važne ograde.
Kao prvo, zaštita ne počinje da radi još najmanje 12 dana – do tada, nije bilo razlika između ove dve grupe.
Kao drugo, jedna doza i dalje štiti mnogo manje nego dve. Druga je 95 odsto efikasna u sprečavanju bolesti posle jedne nedelje.
Ali tu je i druga brojka koja kruži internetom, a za nju su pacijenti, prema vlastitom priznanju, navodno saznavali od određenih doktora – a to je sugestija da je prva doza oko 90 odsto efikasna.
I tu sve postaje malko komplikovanije.
Druga procena potiče od britanske Komisije za vakcinu, JCVI, koja je odlučila da računa efikasnost vakcine na drugačiji način.
Umesto da koristi sve podatke o broju infekcija, uključujući iz dana kada prva doza još nije počela da funkcioniše, oni su gledali samo period od 15-21 dana.
Kad se koristi ovaj metod, efikasnost vakcine skače na 89 odsto, zato što nije razvodnjena relativno visokim brojem infekcija pre nego što vakcina počne da deluje.
Otišavši korak dalje i posmatrajući samo prvih sedam dana posle druge doze (dani 21-28) – zato što druga doza tada još možda nije počela da funkcioniše – brojka je 92 odsto.
Međutim, ovi proračuni su kontroverzni.
„Ljudi su se u ovom trenutku veoma primili na onaj grafikon u Fajzerovoj studiji u Nju ingland džornal of medisin koji pokazuje da mora da postoji nekakva de fakto korist već od 14. dana“, kaže Altman.
„To je onaj grafikon u kom se kriva za grupu sa placebom i grupom sa vakcinom potpuno raziđu i slučajevi počinju da skaču u placebo grupi. Ali to očigledno nije merenje imune reakcije direktno – to je korišćenje vrlo grubih merenja za to koliko se ljudi zarazilo.“
Altman objašnjava da ne bi savetovao nikome da smatra sebe bezbednim 14 dana posle prve doze vakcine.
„Taj grafikon je samo način da se pokaže da se ‘nešto dešava'“, kaže on.
Oksford-AstraZeneka
U slučaju Oksford-AstraZenekine vakcine, stvari su malko drugačije.
U studiji objavljenoj u januaru, autori objašnjavaju da vakcina nudi zaštitu od 64,1 odsto nakon makar jedne standardne doze.
Ta cifra je 70,4 odsto ako ste dobili pune dve doze ili – neobično – 90 odsto kod ljudi koji su posle jedne pune doze dobili polovinu druge doze.
S druge strane, na osnovu neobjavljenih podataka koje je videla, Komisija za vakcine je procenila da, od tri nedelje do 9-12 nedelja posle prve injekcije, vakcina sprečava oko 70 odsto slučajeva ozbiljnih bolesti.
Zato što je treća faza ispitivanja uključivala dve pauze između prve i druge doze – uključujući jednu od šest nedelja i jednu dužu od 12 nedelja – može se sa više sigurnosti reći da prva doza može da nastavi da pruža određenu zaštitu još najmanje nekoliko meseci pre buster doze.
Moderna
Prema dokumentu koji je kompanija priložila američkom regulatornom telu FDA, jedna doza Modernine vakcine može da pruži 80,2 odsto zaštite posle prve doze.
Taj procenat je 95,6 odsto posle druge kod ljudi starosti između 18 i 65 godina – kod onih starijih od 65 godina je 86,4 odsto.
Kao i sa Fajzerovom vakcinom, svi učesnici u trećoj fazi testiranja primili su dve doze vakcine ili placebo u okviru jednog određenog vremenskog perioda – u ovom slučaju 28 dana – tako da se još ne zna da li će se imunitet od jedne vakcine nastaviti ili opasti posle tog stadijuma.
Vakcinu Koronavak razvio je Sinovak, biofarmaceutska kompanija iz Pekinga.
Ova verzija neobična je po tome što je ispitana nezavisno u nekoliko zemalja – od kojih su sve dale različite rezultate.
Ujedinjeni Arapski Emirati bili su prva zemlja koja ju je ocenila i tvrdili su da je 86 odsto efikasna.
Prema istraživačima iz Turske, vakcina nudi zaštitu od 91,25 odsto, dok naučnici iz Indonezije tvrde da je efikasna 65,3 odsto.
Međutim, institut Butantan iz Sao Paula, u Brazilu nedavno je objavio da vakcina sprečava 50,4 odsto ljudi da razviju simptome.
U ovom trenutku, niko nije objavio podatke o efikasnosti jedne doze – ove cifre važe samo za dve doze, sa razmakom od 14 dana.
Na rezultate se gleda s određenim skepticizmom, jer su objavljeni preko saopštenja, umesto – kao što bi normalno bilo slučaj – u časopisima koje recenziraju stručnjaci.
Bez pristupa većem broju informacija o metodima testiranja i podacima koji su sakupljeni, teže je naučnicima da daju vlastitu procenu validnosti rezultata.
Sputnjik V
Vakcina Sputnjik V nazvana je po prvom veštačkom satelitu na svetu, legendarnom sovjetskom Sputnjiku 1, lansiranom u nisku orbitu Zemlje u oktobru 1957. godine.
Njegovog imenjaka razvio je Istraživački institut za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja iz Moskve.
Kao i kod drugih, ova vakcina se daje u dve doze i navodno je 91,4 odsto efikasna posle obe – trenutno ne postoje javno dostupne informacije o efikasnosti samo jedne doze.
Ponovo, ovi rezultati nisu objavljeni u časopisima koje recenziraju stručnjaci i stoga možda nisu pouzdani.
Uprkos rapidnom skoku broja slučajeva kovid-19 u ovoj zemlji, mnogi Rusi na bezbednost i efikasnost vakcine gledaju sa podozrenjem, prema izveštaju Vašington posta.
U prvoj nedelji početka masovne vakcinacije u decembru, čekaonice klinika bile su navodno poluprazne.
U skorije vreme, ruska vlada je saopštila da razvija novu verziju, Sputnjik lajt, kao privremeno rešenje za nestašicu originala.
Ova vakcina će se davati u jednoj dozi, iako se još ne zna koliku zaštitu će moći da pruži.
Smete li da promenite ponašanje nakon što primite samo jednu dozu?
„Ponašao bih se kao da uopšte nisam ni primio vakcinu“, kaže Altman.
„Ne bih spustio gard niti radio bilo šta drugačije nego pre.“
Debora Dan-Volters, profesorka imunologije sa Univerziteta u Sariju, jednako je nedvosmislena po pitanju toga kako ljudi treba da se ponašaju.
„Postoje dva razloga za to“, kaže ona.
„Prvi je, nećete biti do kraja zaštićeni. Drugi, još ne postoje dokazi da će vas vakcina sprečiti da se uopšte zarazite virusom i prosledite ga dalje.“
Dan-Volters objašnjava da je efikasnost vakcina uglavnom procenjivana na osnovu toga da li one sprečavaju ljude da razviju simptome – a ne da li ih sprečava da se i zaraze virusom.
„A znamo da je moguće imati asimptomatsku infekciju“, kaže ona.
Još nema bilo kakvih dokaza da jedna doza – ili čak dve – postojećih vakcina sprečavaju ljude da virus prenesu drugima.
Smete li da preskočite drugu dozu?
„Predklinički testovi sigurno su pokazali da se ne stiče dovoljno imuniteta posle samo jedne doze. I zato su se odlučili za dve“, kaže Dan-Volters.
Isto tako, tokom testiranja treće faze bilo je više antitela i T ćelija u krvi posle dve doze nego posle jedne.
Albert Burla, generalni direktor Fajzera, objasnio je u decembru da bi bila „velika greška“ preskočiti drugu dozu, zato što ona gotovo udvostručuju zaštitu koju dobijate.
Fajzer i Biontek su i sami pozvali na opreznost zbog toga što njihovi podaci prestaju posle 21. dana i „ne postoje podaci koji bi govorili da se zaštita posle prve doze zadržava posle 21. dana.“
Moguće je da će zaštita koju ljudi imaju odjednom samo opasti posle te tačke – štaviše, to uopšte ne bi bilo iznenađujuće imajući u vidu kako imuni sistem obično funkcioniše.
Pouzdanu procenu koliko će zaštita od jedne doze trajati dodatno komplikuje činjenica da sve trenutno odobrene vakcine protiv kovid-19 koriste potpuno novu tehnologiju.
Vakcine Oksford-AstraZeneka i Sputnjik V uključuju modifikovane verzije adenovirusa – grupe koja može da se ubaci u mnoge različite vrste ćelija i izazove čitav dijapazon bolesti, kao što su respiratorne infekcije.
I dok oksfordska verzija koristi adenoviruse iz šimpanzi, ruska verzija koristi mešavinu dva ljudska tipa.
Virus je izmenjen za vakcine da bi bio bezbedan i da ne može da napravi kopije sebe u ćelijama. Može da nauči telo da prepoznaje koronavirus kodirajući instrukcije kako da pronađe karakteristiku na površini, šiljasti protein.
Iako se adenovirusi godinama koriste u vakcinama protiv raka i genskoj terapiji, samo su jednom ranije korišćeni da bi sprečili viralnu infekciju – vakcina protiv ebole koja koristi ovaj metod bila je odobrena za upotrebu u SAD u decembru 2019. godine.
Verzije Moderne i Fajzera-Bionteka, s druge strane, verovatno su još revolucionarnije.
Obe sadrže bezbroj minijaturnih fragmenata mRNK, koji – kao i kod vakcina zasnovanih na adenovirusima – kodiraju šiljasti protein sa površine kovid-19.
One su jedine mRNK vakcine koje su ikad odobrene za upotrebu na ljudima.
Bez drugih mRNK vakcina sa kojima bi mogle da se uporede, svet se nalazi na neistraženoj teritoriji.
Postoje mnoge nepoznanice, kao što je da li će one raditi jednako dobro na ljudima različitog etničkog porekla i koliko će dugo njihov imunitet potrajati, kaže Ronald Korli, profesor mikrobiologije sa Bostonskog univerziteta, u intervjuu za univerzitetski časopis.
Verzija Koronavaka umesto toga koristi deaktivirane čestice koronavirusa.
Ovaj metod je manje neobičan – koncept korišćenja mrtvih patogena koristi se još od kraja 19. veka.
Međutim, nije ništa manje nejasno koliko će taj imunitet potrajati, budući da nijedna vakcina napravljena od ovog člana porodice virusa nije bila odobrena pre pandemije.
Treba vremena da se stekne imunitet
Konačno, Dan-Volters želi da istakne da je potrebno vreme da se stekne imunitet – tako da nevezano za to da li jedna doza bilo koje od vakcina protiv kovid-19 može u konačnom ishodu da pruži nekakvu zaštitu, prvih nekoliko nedelja nećete je imati više nego kad ste počinjali.
„Postoji deo imunog sistema koji zovemo urođeni imunitet, koji reaguje odmah“, kaže Dan-Volters.
To uključuje fizičke barijere infekciji, kao što je vaša koža, kao i određene tipove belih krvnih zrnaca i hemijskih signala.
Ali ova ekspertkinja objašnjava da to uopšteno gledano ne može samo od sebe da spreči bolest – i na urođeni imunitet ne utiču vakcine.
„Zato vam je potreban i adaptivni imunitet. Ali problem sa adaptivnim imunitetom je taj da se, kao što mu ime govori, adaptira na individualne izazove patogena.“
Da bi vakcine imale bilo kakvog efekta, one moraju da podstaknu telo da pravi više imunih ćelija – od kojih neke onda krenu da proizvode antitela.
„A za to treba vremena“, kaže Dan-Volters.
I dok je globalno davanje novih vakcina možda uzbudljivo, čini se da će većina nas morati da sačeka još malo pre nego što nastavi sa normalnim životom, a piše BBC na srpskom.
SPECIJALNO IZDANJE NEDELJNIKA NA SVIM KIOSCIMA: Hrabro i potresno svedočenje Milene i drugih devojaka o sistematskom zločinu kakav Beograd ne pamti. Cela priča o zlostavljanju, manipulaciji i prevari „vrsnog pedagoga“ Miroslava Aleksića…
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU I KNJIGU O JOVANKI BROZ
Tagovi
