Prošle nedelje, u Južnoj je Koreji stupio na snagu zakon o novom obračunu starosti tamošnjih građana. Prekonoći, doslovno, svaki stanovnik te zemlje postao je najmanje godinu dana mlađi, a neki su se podmladili i za pune dve.
Nije to, doduše, već veliko istraživanje Ivana Ostojića od pre dve nedelje i dva Nedeljnika, bilo povod profesoru Aleksandru Baucalu da izračuna koliko nas je sve „ovo naše“ koštalo. Rezultati su frapantni: pogrešni izbori oteli su svakome od nas, svakome ko čita ove redove, najmanje godinu dana života, a nekima, bogme, i pune dve.
Ne postoji način da vratimo izgubljeno, niti možemo da se pravimo da smo Korejci, ali ima mnogo mudrosti u tekstu koji krasi naslovnu stranu Nedeljnika. Baš kao što ih ima i kod ostalih naših autora i sagovornika u ovom, predjubilarnom broju magazina…
Pogledajte šta vas čeka u novom Nedeljniku
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
BAUCAL – Duško Dugouško je shvatio da je skrenuo pogrešno kod Albukerkija pošto se našao na mestu koje mu se nije dopalo. Da li smo i mi, kao društvo, skrenuli pogrešno krajem osamdesetih? Šta nam o tome sugerišu potencijalni gubici u broju stanovnika i očekivanoj dužini života u Srbiji u periodu 1990-2020? Veliko istraživanje profesora Aleksandra Baucala u novom Nedeljniku.
LALIĆ – Pre Svetske finansijske krize ekonomija EU bila je 10 odsto veća od američke. Danas su SAD 50 odsto veće od EU. Zapanjujuće je s kakvim mirom Evropljani posmatraju svoju propast, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.
VIDOVDAN – Mnogo je kafanskih i kuloarskih spekulacija (naklapanja) zašto je Vučić odložio stvari, a odgovor je izgleda vrlo prost: istraživanja javnog mnjenja pokazuju da brend SNS kod pripadnika i simpatizera dominantne srpske partije stoji prilično bolje od maglovitog brenda „pokreta za narod i državu“. U naprednjačkim masama nema euforije za „pokret“ kao što ni u strukturama stranačkih funkcionera nema entuzijazma, piše Zoran Panović u političkoj analizi u Nedeljniku.
PANTELIĆ – Dve Francuske se sve više udaljavaju jedna od druge okrivljujući suprotnu stranu. Prvi u drugima vide profitere izdašnih socijalnih davanja, neradnike, društvene parazite, potencijalne korisne idiote radikalnog islama, regrutnu masu za organizovani kriminal. Drugi prvima spočitavaju rasizam, klasno raslojavanje, izrabljivanje, licemerstvo i diskriminaciju. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića.
EKONOMIJA – Grčka je bila istorijska pozornica sučeljavanja zavodljivog populizma levičarskih avanturista koji je koštao zemlju sto milijardi evra i zdrave ekonomske logike koja je reformama izvukla zemlju iz krize. Zašto su birači na junskim izborima dali poverenje Kirijakosu Micotakisu i oduvali Janisa Varufakisa, piše Miša Brkić u velikom dosijeu o grčkoj privredi.
VIDEOSEX – U osamdesetim godinama, kada je bila socijalistička Jugoslavija, delovalo je da se mnogo toga ne sme, a zapravo je bila liberalnija atmosfera. Možda su se tada ljudi na taj način opirali sistemu. Borili su se, a kada pogledam sad radio i TV, pa teško da bi se puštale pesme koje imaju političke provokativne tekstove. Danas ne bi bili mogući ni Pankrti, ne bi danas bilo ni novog Lajbaha. Jer to niko ne bi danas ni puštao, ispričala je Anja Rupel, pevačica nekadašnjeg benda Videosex i jedna od najlepših Jugoslovenki.
Tagovi
