Strateško približavanje Rusije Iranu ima svoju specifičnu cenu za Kremlj. Moskva se u poslednjih nekoliko decenija predstavljala kao najbolji medijator na Bliskom i Srednjem istoku budući da je imala dobre ili odlične odnose sa svim akterima u tom teatru: od Izraela u kome živi preko milion Jevreja koji vuku korene iz Rusije, preko Saudijske Arabije i Egipta, dve najvažnije sunitske arapske države, do Turske Redžepa Tajipa Erdogana i Islamske Republike.
Saudijska Arabija i Izrael, i pored dobrih ličnih relacija princa prestolonaslednika Muhameda ibn Salmana odnosno premijera Benjamina Netanjahua sa predsednikom Vladimirom Putinom, sve su udaljeniji od Moskve i sa Donaldom Trampom u Beloj kući ta tendencija će postajati sve vidljivija.
Planovi Ibn Salmana da modernizuje Saudijsku Arabiju direktno su vezani za cenu nafte. Da bi mogao da finansira faraonske projekte, Rijadu je potrebno da cena barela bude oko 100 dolara, to jest barem 30 odsto veća od aktuelne. Moskva prodaje svojim saveznicima u Aziji, pre svega Kini i Indiji, naftu po povlašćenim uslovima direktno utičući na globalnu cenu nafte. Iz Rijada su zapretili da bi mogli da povećaju proizvodnju nafte.
Logika Sauda je da nadoknade sa povećanjem kvota na tržištu pokriju pad cene nafte. Ako bi to uradili, i Moskva i Teheran bi se našli u velikim problemima budući da Rusija finansira, u dobroj meri, rat u Ukrajini prodajom energenata a Iran zahvaljujući prilivima od prodaje nafte i gasa garantuje kakav-takav sistem socijalnih davanja i usluga.
Izrael je efikasnom eliminacijom glavešina terorističkih organizacija u regionu, od Hamasa preko Huta do Hezbolaha, znatno oslabio pozicije dvojca Rusija–Iran i dobro poljuljao njihov status i uticaj u regionu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
