Na početku ovog stoleća činilo se da je religija u usponu. Slom komunizma i Sovjetskog Saveza ostavio je ideološki vakuum koji je uglavnom popunjavalo pravoslavno hrišćanstvo. Izbor Buša Mlađeg sugerisao je da se jevanđeljsko hrišćanstvo uzdiže kao politička snaga u SAD, dok su teroristički napadi 11. septembra 2001. usmerili međunarodnu pažnju na moć političkog islama.

U referentnoj studiji Norris i Inglehart iz 2011. analizirani su podaci o religijskim trendovima u 49 zemalja (koje su obuhvatale čak 60% svetske populacije) od 1981. do 2007. Iako autori nisu došli do zaključka o univerzalnom preporodu religije, za koji su mnogi tvrdili da se dešava, oni su otkrili da su u 33 od 49 zemalja ljudi postali religiozniji tokom tih godina, iako je populacija u većini bogatih zemalja koje su opservirane postala manje religiozna (dok su suprotni trendovi beleženi u većini bivših komunističkih zemalja, kao i najvećem broju zemalja u razvoju). Pokazalo se da je religioznost najizraženija među osetljivim populacijama, posebno u siromašnijim državama, dok se sistematska erozija verskih praksâ i verovanja dogodila među prosperitetnijim slojevima bogatih zemalja. Izvesno, ono što su mnogi sociolozi samouvereno tvrdili, da će industrijalizacija i širenje naučnog znanja dovesti do nestanka religije, nije se desilo.

Nošenje verskih simbola (na primer, krsta) rasprostranjenije je u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza nego drugde. Poređenja radi, u evropskim zemljama koje nisu bile deo Sovjetskog Saveza, većina u Grčkoj (67%) i Rumuniji (58%) kaže da nosi verske simbole, ali je praksa ređa u Srbiji (40%) i Bugarskoj (39%)

Dnevna molitva nije norma u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Na primer, samo 17% Rusa i 27% Poljaka i isto toliko Srba kaže da se moli barem jednom dnevno. Poređenja radi, više od polovine odraslih Amerikanaca (55%) kaže da se moli svakog dana

CEO TEKST GORANA NIKOLIĆA OBJAVLJEN JE U NOVOM NEDELJNIKU

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-455-od-8-oktobra/

***

Nedeljnik u rođendanskom broju donosi čak dva poklona – Knjiga iz nove poklon edicije “Veliki glumci: četvorica veličanstvenih” i Njujork tajms na srpkom jeziku.

Napravi svoju kolekciju

Svi čitaoci Nedeljnika od 8. oktobra na poklon dobijaju hit knjigu o Paji Vuisiću, a potom u narednim brojevima ćete moći da čitate nepoznate priče iz života Dragana Nikolića, Bate Stojkovića, Zorana Radmilovića.

This image has an empty alt attribute; its file name is nedeljnik-glumci2-1024x685.jpg
Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.