Sa ukupnim brojem zatvorenika od 10.807, što su 1.544 osobe na svaki milion, Srbija ima znatno manju zatvorsku populaciju od zemalja bivšeg SSSR-a, ali i znatno veću od proseka EU. Imamo problem sa prenatrpanošću zatvora (što je povezano i sa petinskim rastom broja zatvorenika u poslednjih deset godina), i jedna smo od zemalja koja je najviše povećala potrošnju za zatvore u 2018. (za 17,3%).
Postavlja se pitanje zašto imamo nedovoljno kapaciteta, odnosno koliki su troškovi „držanja“ zatvorenika. Kod kapaciteta stvar je jednostavna: mnogo košta izgraditi zatvor i plaćati dodatne ljude da bi „čuvali“ zatvorenike. Efekat rada osuđenika u zatvorima na smanjivanje troškova njihovog držanja je marginalan, budući da gro rashoda za sprečavanje kriminaliteta pada na rad policije i sudskog sistema, a tek šestina na same zatvore. Sam rad zatvorenika ima mali efekat na pokrivanje troškova njihovog „čuvanja“ (samo 7%), što povećava pritisak da se nađu adekvatniji načini da bi se osnovni cilj celokupnog zatvorskog sistema, ono što je tako retko dostižno, prevaspitanje i resocijalizacija osuđenika, ostvarivao u povećanoj meri.
Alternativne mere, poput „nanogica“, verovatno su pozitivan i, komparativno posmatrano, jeftin korak napred. Pooštravanje kaznene politike u zemlji koja inače ima veoma visok nivo kazni i relativno loše uslove za zatvorenike, samo onima neupoznatim sa materijom izgleda kao dobra solucija. Ono što je ključno, popravljanje društvene klime koja bi smanjila šanse za pojavu kriminogenog ponašanja, najteži je i trenutno teško dostižan zadatak (čini se da idemo u suprotnom smeru).
Generalno, koristi od zatvaranja osuđenika se sastoje od kriminala koji se sprečava izolovanjem tih ljudi, kao i od „vrednosti“ koje društvo na taj način dobija zbog prevencije kriminaliteta. To što zatvorski sistem Srbije košta državu 60 miliona evra godišnje (0,13% BDP-a zemlje, što je uporedivo sa britanskih 0,1%) verovatno je mala cena koju plaćamo da bismo sprečili parcijalan raspad „društvenog tkiva“ čiji smo sastavni deo, a čemu smo svedočili tokom dobrog dela devedesetih i što, nadamo se, ne bi trebalo nikad da se ponovi.
Ceo tekst u Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 23. maja, digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET
Tagovi
Ana
Šta je sad, uprpali se?! Svesni su koliko ima pedofila, nasilnika, kriminalaca pa će da ih skupo košta, napuniće se zatvori? Bolje da ih puste da haraju, jeftinija varijanta... Ma svašta bih napisala nego mi komentar neće biti objavljen.