Ukrajinska i ruska vlada nastavljaju da se spore oko toga ko je granatirao područja oko nuklearne elektrane Zaporožje, koje su od okupirale ruske trupe. Za sada nije moguća nezavisna provera tih navoda.
U svom noćnom video obraćanju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na nove sankcije Zapada protiv ruske nuklearne industrije jer vlada u Moskvi rizikuje da izazove nuklearnu katastrofu.
„Svet ne bi smeo da zaboravi Černobil, svet bi morao da se seti da je nuklearna elektrana Zaporožja najveća u Evropi. Kod katastrofe u Černobilu radilo se o eksploziji jednog reaktora. Zaporožja ima šest reaktora“, reako je Zelenski.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš u ponedeljak je svaki napad na nuklearnu elektranu opisao kao „samoubilački” i zahtevao da inspektori UN dobiju pristup Zaporožju. Ukrajina je zahtevala demilitarizaciju područja oko kompleksa, kao i prijem Internacionale Agencija za atomsku energiju (IAEA) – na šta je pristala i Rusija.
Istovremeno, novinska agencija RIA Novosti citirala je predstavnika separatista Jevgenija Balickog kojeg je postavila Rusija a koji je u utorak (9.08.) rekao da će zbog ukrajinske kontraofanzive biti ojačana protivvazdušna odbrana oko nuklearne elektrane Zaporožje.
Koliko je Zaporožja u ovom trenutka sigurna nuklearka? I šta je s drugim ukrajinskim nuklearkama?
Kakva je trenutna situacija u Zaporožju?
Kritična infrastruktura ukrajinske nuklearke, kako se navodi, još uvek je netaknuta. No, u paljbi nisu potencijalno ugroženi sami reaktori, već i privremeno skladište nuklearnog otpada koje se tu nalazi.
Mark Venman, nuklearni stručnjak na Imperijal koledžu u Londonu, umanjio je rizik od velike nesreće, rekavši da su reaktori u Zaporožju relativno robusni i da je istrošeno gorivo dobro zaštićeno.
Pet meseci nakon što su ruske trupe osvojile Zaporožje, u nuklearki i dalje radi ukrajinsko osoblje. Po ukrajinskim navodima, ukrajinske zaposlene pri tom nadziru saradnici ruskog atomskog koncerna Rosatoma.
Na području nuklearke Zaporožja nalazi se navodno i oko 500 ruskih vojnika, koji infrastrukturu na licu mesta koriste i kao skladište za vojnu tehniku. Na drugoj strani jednog obližnjeg akumulacionog jezera stacionirane su ukrajinske oružane snage.
Šef IAEA Rafael Grosi nedavno je upozorio da ruske vojne snage ne smeju vršiti pritisak na ukrajinsko osoblje. S dugotrajnim stresom po mišljenju IAEA raste i rizik od mogućih grešaka zaposlenih nuklearke – grešaka koje bi mogle ugroziti sigurnost.
Mogu li takve nuklearke izdržati vojne napade?
„U načelu vojni napadi nisu nešto što se uzima u obzir pri projektovanju nuklearnih elektrana“, kaže Nikolaus Milner sa Univerziteta u Beču. On istražuje moguće rizike za poslovanje atomskih elektrana i kaže da su one tako izgrađene da mogu izdržati prirodne katastrofe, padove aviona ili terorističke napade.
I napominje da zaštita od ciljanog vojnog razaranja praktički nije moguća.
Ovaj naučnik, koji trenutno istražuje moguće opasnosti za ukrajinske nuklearke, polazi ipak od toga da nenamerni napadi konvencionalnim oružjem (poput raketa), dakle ono što se u Zaporožju verovatno već dogodilo, za sada nisu doveli do fatalne štete na reaktoru.
Da li su mogući sigurnosni rizici i ako nije ugrožen reaktor?
Prekid eksternog snabedevanja strujom po Milnerovom mišljenju, u najgorem slučaju mogao bi dovesti do topljenja jezgra reaktora. U slučaju da generatori nastave s radom i nakon prestanka normalnog dotoka struje, osigurano je hlađenje reaktora u roku od nekoliko dana. Ali šta ako se unište i ti generatori za struju? Ili zalihe dizela? Milner kaže da u tom slučaju preostaje maksimalno 15 sati do nuklearne havarije.
IAEA osim toga upozorava da bi mogli biti uništeni bezberdnosni sistemi nuklearke, odnosno da bi mogli da zakažu planovi za hitne slučajeve – ako se pod paljbom zaista dogodi nuklearna katastrofa. Zbog dosadašnjih napada na Zaporožje tamo već sad ne funkcionišu neki uređaji za merenje radioaktivnosti.
Kakva je situacija u drugim ukrajinskim nuklearkama?
U Ukrajini su u ovom trenutku aktivne još tri druge nuklearke. One za sada nisu direktno ugrožene oružanim sukobima. Ruske trupe su tokom marta stigle na oko 100 kilometara od nuklearke Mikolajev na jugu Ukrajine, to je bila najbliža pozicija nekoj nuklearki. Nakon povlačenja s dosadašnjih pozicija, ruske trupe se sada nalaze oko 140 kilometara od Mikolajeva.
Rusko raketiranje iz Belorusije potencijalno ugrožava i nuklearku Rivne na severozapadu Ukrajine – oko 65 kilometara od beloruske granice. S područja te susedne zemlje, saveznice Rusije, tokom proteklih meseci u više navrata su izvedeni raketni napadi na Ukrajinu.
Tagovi
