Pretpostavka integracije Ukrajine u Evropsku uniju je suzbijanje korupcije i smanjenje uticaja oligarha na politiku. Rat sada uništava njihovu imovinu. Kako će se oni ubuduće ponašati?
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je prilikom posete Briselu 9. februara izjavio da očekuje početak pristupnih pregovora još ove godine. A Evropska unija naglašava da put Ukrajine do članstva vodi preko reformi među kojima je i borba protiv korupcije. Osim toga, uticaj oligarha na ukrajinsku politiku mora biti smanjen.
Ukrajina je 2021. donela „Zakon protiv oligarha“ koji je na preispitivanju Venecijanske komisije pri Savetu Evrope. Rezultati se očekuju u martu.
Zakon protiv oligarha
Prema tim zakonu u Ukrajini se kvalifikuju kao oligarsi osobe koje ispunjavaju tri od četiri kriterijuma: poseduju imovinu u vrednosti od najmanje 80 miliona dolara, imaju politički uticaj, kontrolišu medije i imaju monopol u nekoj privrednoj grani. Onaj koga uvedu u registar oligarha, ne sme da finansira partije, zabranjeno mu je učešće u velikim privatizacijama i mora da podnese specijalnu poresku prijavu o dohotku.
Na osnovu novog zakona prošlog leta je milijarder Rinat Ahmetov odustao od licenci za svoju medijsku grupu. I lider partije Evropska solidarnost, bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko zvanično je izgubio kontrolu nad svojom televizijom. A milijarder Vadim Novinski je vratio svoj poslanički mandat.
Ahmetov izgubio mnogo
Tokom ruske invazije i ratnih razaranja topi se bogatstvo oligarha. Nezavisni kijevski Centar za ekonomsku strategiju(CES) je u istraživanju objavljenom krajem prošle godine naveo da gubici ukrajinskih oligarha iznose 4,5 milijardi dolara. Najveću štetu je pretrpeo Rinat Ahmetov. Ruskim osvajanjem Marijupolja njegov holding je izgubio važnu čeličanu Azov i još jedan kombinat.
Ukupna vrednost tih industrijskih postrojenja u istraživanju procenjena je na 3,5 milijarde dolara. Osim toga, Ahmatovljeva koksara u Avdijevki vredna 150 miliona dolara obustavila je proizvodnju usred šrete nastale tokom ruskih napada. Mnogi energetski pogoni, naročito toplane čiji je Ahmetov vlasnik, uništeni su u ruskim raketnim napadima.
Stručnjaci ukrajinskog izdanja časopisa „Forbs“ procenili su Ahmatovljeve gubitke na devet milijardi dolara. Ipak, on je s imovinom vrednom četiri milijarde dolara još uvek najbogatiji Ukrajinac. „Forbs“ procenjuje gubitke manjeg Ahmatovljevog partnera u holdingu Vadima Novinskog na dve milijarde dolara. Pre rata je njegovo bogatstvo procenjeno na tri milijarde dolara.
Kolomojski ostao bez ukrajinskog pasoša i rafinerije
Imovina Igora Kolomojskog takođe je bitno smanjena. U ruskim napadima je prošle godine razorena njegova rafinerija u Kremenčugu. CES procenjuje štetu na 400 miliona dolara. Kolomojski je sa svojim partnerom Genadijem Bogoljubovim pre rata kontrolisao veliki deo tržišta goriva. Posedovali su najveću mrežu benzinskih pumpi u zemlji.
Kolomojski je političkim vezama godinama odlučujuće uticao na menadžment državne naftne kompanije Ukrnafta, iako je bio samo manjinski deoničar. Tako je sebi obezbedio veliki profit.
Sada je njegova rafinerija uništena, a po ratnom pravu država je preuzela sve deonice naftne kompanije. Pošto je Kolomojski posedovao državljanstva Izraela i Kipra, a po novom zakonu je dozvoljen samo jedan pasoš, oduzeto mu je ukrajinsko državljanstvo. Protiv njega je pokrenut sudski postupak zbog navodne prevare u Ukrnafti koja mu je prema optužbama donela milijarde dolara protivpravne koristi.
Otpisati oligarha?
Dmitro Horjunov, stručnjak u Centru za ekonomsku strategiju, smatra da su oligarsi izgubili bitne resurse za uticaj na ukrajinsku politiku: „Investicije u politiku postaju manje relevantne“, kaže on i dodaje kako se nada da će „Zakon protiv oligarha“ prinuditi velike firme da se odreknu svojih medija i uloge u politici.
Horjunov se ipak ne zavarava: još uvek je premalo urađeno da bi se potpuno odstranio uticaj oligarha. „Dokle god imaju bogatstvo, učiniće sve da ga zaštite i uvećaju.“ On dodaje da oligarsi brane svoje interese uglavnom posredstvom pravnog sistema. Ukrajinska institucija za sprečavanje monopola je od 2014. izrekla kazne za preduzeća Rinata Ahmetova i još jednog oligarha, Dmitra Firtaša, u visini od 200 miliona dolara, a kazne za Igora Kolomojskog sumirale su se na deset miliona dolara. Oni su sve kazne sudski osporili i do sada nije ni jedna plaćena.
Lobiranje, partije, televizije
Dmitro Horjunov veruje da će u budućnosti za Ahmetova biti najvažnije pitanje subvencioniranja iskopavanja gvozdene rude. „Ahmetov još uvek ima dva velika pogona za vađenje i preradu rude. Oni su mu prema izveštajima 2021. doneli više milijardi dolara neto dobiti.“
Vladajuća partija je početkom januara u parlamentu iznela nacrt zakona koji predviđa smanjenje subvencija za iskopavanje gvozdene rude tokom rata. Međunarodni monetarni fond je kritičan prema zakonu. Političari pokreta „Časno“ smatraju da bi Rinat Ahmetov i dalje mogao da utiče na političare. Ranije im je obezbeđivao pristup emisijama svoje televizije. A oni bi se odužili tarifama za železnicu koje su u korist oligarha.
Uprkos svemu, u pokretu „Časno“ ne veruju da će se veliki biznis posle rata držati podalje od izbora – osnovaće nove televizijske kanale i partije. Presudno je da se sprovede zakon o finansiranju političkih partija. Stručnjaci CES-a se nadaju da će u procesu evropskih integracija veliki strani investitori zameniti domaće oligarhe.
Međunarodne finansijske institucije, od čije pomoći Kijev zavisi, sugerišu da se dalji priliv finansijskih sredstava uslovi uspešnim suzbijanjem uticaja oligarha i podrškom kompanijama koje će biti konkurencija oligarsima.
Tagovi
