Ljudi ponekad maštaju o tome šta bi uradili da osvoje milione na lutriji i kako bi taj novac potrošili u stilu one rečenice „Eh da mi je da osvojim na lotou nekoliko miliona“. Iza toga se krije pitanje: Koliko vam je novca potrebno da biste vodili svoj „apsolutno idealan život“?
Odgovor za većinu ljudi, prema novom istraživanju univerzitetskih psihologa, je 10 miliona dolara – ali ne i Amerikancima, koji kažu da im treba najmanje 100 miliona dolara, a često insistiraju na 100 milijardi dolara.
U Srbiji, preme nekim istraživanjima, „normalan život“ košta mnogo više nego što većina može sebi da priušti. Zato nije loše napraviti neka poređenja sa ovim istraživanjem koji je bliže „idealnom“, od čega su mnogi od nas, kako se često misli, prilično daleko.
Međutim, istraživači sa univerziteta Bat, Bat Spa i Ekseter otkrili su da, suprotno pretpostavci da svi žele da budu što bogatiji, većina ljudi kaže da bi bila srećna sa nekoliko miliona. Studija u kojoj je učestvovalo skoro 8.000 ljudi iz celog sveta pokazala je da u 86 odsto zemalja većina ljudi misli da bi svoj idealan život mogla da ostvari sa 10 miliona dolara ili manje.
U Argentini, Indiji i Rusiji više od 50% ljudi je reklo da bi želelo milion dolara ili manje. Međutim, u SAD je većina ljudi rekla da bi im bilo potrebno najmanje 100 miliona dolara ili više da bi vodili idealan život, a 31,7% (najpopularniji odgovor) je reklo da bi želelo najmanje 100 milijardi dolara.
U Velikoj Britaniji, najpopularniji odgovor (26%) bio je 1 milion dolara, a većina je rekla da bi 10 miliona dolara ili manje bilo dovoljno. Trinaest odsto je reklo da bi želelo 100 milijardi dolara ili više.
„Osnovni ekonomski princip da su svi motivisani ’neograničenim željama’, zaglavljeni na konzumerističkoj traci za trčanje i nastojeći da akumuliraju što više bogatstva je netačan“, kaže se u studiji objavljenoj u Nature Sustainability.
„Verovanje u ovaj princip takođe je imalo strašne posledice po zdravlje planete. Težnja ka stalnom povećanju individualnog bogatstva i težnja ka beskonačnom ekonomskom rastu imaju veliku cenu. Kako se bogatstvo povećava, tako se povećava i upotreba resursa i zagađenje“, navodi se u istraživanju.
Dr Pol Bejn, glavni istraživač sa odseka za psihologiju Univerziteta u Batu, rekao je da, iako brojke u tipičnim odgovorima zvuče kao mnogo novca, „kada se uzme u obzir da predstavljaju nečije idealno bogatstvo u celom života su relativno umereni“.
„Ideologija neograničenih želja, kada se prikaže kao ljudska priroda, može da stvori društveni pritisak da ljudi kupuju više nego što zapravo žele“, rekao je on. „Otkrivanje da su idealni životi većine ljudi zapravo prilično umereni moglo bi da olakša ljudima da se ponašaju na način koji je više usklađen sa onim što ih čini istinski srećnim i da podrže snažnije politike koje pomažu u zaštiti planete“, prenosi Gardijan.
Dr Renata Bonđorno, koautor izveštaja i socijalni psiholog na Bat Spa Univerzitetu i Univerzitetu u Ekseteru, kaže da su ovi nalazi podsetnik da se stav većine ne odražava nužno u politikama koje dozvoljavaju akumulaciju prevelikih količina bogatstva malog broja pojedinaca. „Ako većina ljudi teži bogatstvu koje je ograničeno, politike koje podržavaju ograničenije želje ljudi, kao što je porez na bogatstvo za finansiranje inicijativa održivosti, su možda i popularnije nego što se često prikazuje“.
Tagovi
