U svetu konstantno obasjanom svetlom ekrana, i ozračenom digitalnim uređajima, Švedska je odlučila pokuša da stane na put prekomernoj upotrebi telefona tako što je postavila granice za najmlađe.
Zdravstveni organi ove zemlje povukle su crtu: deca mlađa od dve godine ne bi smela da uplove u svet tehnologije, dok se starijima nudi ograničen prolaz kroz digitalne portale – sat vremena dnevno za one između dve i pet godina, dva sata za one između šest i dvanaest, i tri sata za tinejdžere.
Ove smernice u usledile nakon raznih pokušaja roditelja, pedijatara i vlade širom sveta da se nose sa izazovima modernog života, u kojem je digitalni svet postao neodvojiv od stvarnosti. Ministar za socijalna pitanja i javno zdravlje Švedske, Jakob Forsmed, za TNYT je istakao da mora da se preuzme kontrola.
„Moramo omogućiti deci da uživaju u drugačijem detinjstvu, slobodnom od digitalnih ometanja i pritisaka”, ističe Forsmed.
Ova politika ima plemenitu nameru – da smanji distrakciju, podstakne zdrav razvoj i sačuva nevinost detinjstva, ali istovremeno otvaranovo pitanje: da li su ovakve mere previše ambiciozne u svetu koji je nepovratno zakoračio u digitalnu eru?
„Biološki razvoj dece u prvim godinama života izuzetno je intenzivan, i nema zamene za trodimenzionalni svet igre, razgovora i fizičke interakcije”, objašnjava profesor Sebastian Sugat sa Univerziteta u Regensburgu za NYT.
balans između stvarnog i digitalnog sveta
Švedske preporuke o vremenu provedenom pred ekranima zapravo su deo šireg trenda u kojem mnoge države pokušavaju da vrate ravnotežu između stvarnog i digitalnog sveta.
Zdravstveni stručnjaci globalno, već duže vreme upozoravaju da previše vremena provedenog pred ekranima može negativno uticati na fizički i mentalni razvoj dece. Ipak, da li je realno očekivati da roditelji, opterećeni svakodnevnim obavezama, uvek uspeju da kontrolišu pristup svojih mališana ekranima?
Neki istraživači smatraju da ovakvi propisi mogu biti previše strogi. Roditelji rade sve duže, a porodice su sve manje pa samim tim ekrani često postaju praktično rešenje za trenutke kada deca ostaju sama ili kada su roditelji zauzeti.
„Biološki razvoj dece u prvim godinama života izuzetno je intenzivan, i nema zamene za trodimenzionalni svet igre, razgovora i fizičke interakcije”, objašnjava profesor Sebastian Sugat sa Univerziteta u Regensburgu za TNYT.
Jedna studija iz 2022. godine, objavljena u časopisu JAMA Pediatrics, otkrila je da veća izloženost ekranima u prvoj godini života može dovesti do kašnjenja u razvoju komunikacijskih veština i rešavanju problema kod dece između dve i četiri godine.
„Najedukativnija stvar za dete je drugi čovek – koji ne gleda u telefon“, kaže psihološkinja Kejti Hirš-Pasek sa Instituta Brukings.
Kritike i izazovi digitalnog detinjstva
Iako je Švedska poznata po svojim progresivnim politikama, mnogi stručnjaci se pitaju koliko su ovakve preporuke primenljive u praksi. Sa jedne strane, roditelji su često preopterećeni obavezama, a digitalni uređaji postaju privremeni spas u trenucima kada je potrebno umiriti dete ili ga okupirati. Sa druge strane, savremena nauka sve više ukazuje na negativne posledice prekomernog korišćenja ekrana.
Ipak, profesor Endru Prizbiljski sa Univerziteta Oksford veruje da se previše pažnje pridaje broju sati provedenih pred ekranom, a premalo vrsti sadržaja kojem su deca izložena.
„Problem nije u sirovom vremenu pred ekranom, već u kvalitetu aktivnosti koje se na tim uređajima obavljaju“, kaže on.
Dok Švedska preporučuje striktne vremenske granice, mnoge zemlje poput Irske i Sjedinjenih Američkih Država imaju slične savete, koji deci mlađoj od 18 meseci dopuštaju korišćenje ekrana isključivo za video pozive sa odraslim osobama koje poznaju. U Francuskoj su preporuke još strože – predsednik Emanuel Makron predložio je zabranu ekrana za decu mlađu od tri godine, uključujući televiziju, kako bi se očuvala njihova pažnja i kognitivni razvoj.
Školska pravila i digitalni izazovi
„Problem nije u sirovom vremenu pred ekranom, već u kvalitetu aktivnosti koje se na tim uređajima obavljaju“
Dok se preporuke za najmlađe fokusiraju na kućnu upotrebu, Švedska se suočava i sa izazovom kako da ograniči korišćenje ekrana među školskom decom.
Iako trenutno nemaju zvaničnu politiku o korišćenju telefona u školama, planovi su u toku. U međuvremenu, u Sjedinjenim Američkim Državama sve više država uvodi zabrane korišćenja mobilnih telefona tokom nastave, vođene rezultatima izveštaja UNESKO-a koji ukazuju da prisustvo mobilnih telefona u učionici može značajno ometati učenje.
Tagovi
