„Otišao sam lepo na more, ni pomišljao nisam na koševe, kad je stigla ponuda iz Teksasa. Javio mi se drugi trener Greg Popović. Reče da me je gledao u Diseldorfu i Zagrebu, šalju mi avionsku kartu, nude 350.000 dolara. I ja zapalih. Zašto i ne bih…“.
Ovako je Žarko Paspalj opisao svoj odlazak u San Antonio davne 1989. godine, kada je postao prvi košarkaš iz jugoslovenske lige koji je potpisao ugovor sa NBA klubom. Iste godine, mnogo veća prašina se dizala oko odlaska Vlade Divca, Dražena Petrovića i Dina Rađe.
Prva dvojica su posle Paspalja, te iste sezone otišli u NBA, Rađa koju godinu kasnije….
Paspalj je tada, u oktobru 1989. godine pred početak sezone, za prvi broj nekada popularnog magazina „Koš“govorio o prvim NBA iskustvima.
O sumi koju je dobio, Palja je rekao:
„Što da se farbamo. Jeste manja od onoga što su dobili Divac i Dražen, ali ja sam zadovoljan. Kada se odbiju svi porezi i prirezi, ostaće lepa svotica. Nije za baciti. Ako prođem, već sledeće godine će brojke na ugovoru imati još neku nulu pride.
Ako ne uspem, pakuj kofere, pa u staru dobru Evropu. Italija i Španija su takođe lepe zemlje. E, što je ui tome što sam ja čvrsto ubeđen da ću uspeti.
Čim sam došao i potpisao, odveli su me u Los Anđeles, na utakmice Letnje lige. Nije to ono pravo, ali nije ni naiva za malu decu. Valja se dobro tući. I, da znate, tovario sam po malo. Jedno 15, pa 20, bilo je i po 25. A došao sam pravo sa miločerske plaže. Bez ijednog treninga…“, pričao je Paspalj.
U to vreme Paspalj nije znao, ili bar nije rekao, da je i Grčka lepa zemlja, tamo gde će ostvariti najveće klupske uspehe. U to vreme je još bio koncentrisan da uspe u NBA ligi.
Posle prve aklimatizacije, međutim, nije bilo lakše.
„Prišrafili su me svi mogući treneri. Pa tegovi, pa trčanje, kao da me za bildera spremaju. Muka na treningu, muka posle. Stigla ‘gazdarica’ Milka, ne smem da mrdnem. Šalu na stranu, preporodio sam se kada su mi posle skoro dva meseca samovanja, stigli ćerkica i supruga. Sad je druga pesma, sve ti izgleda nekako lakše“, pričao je Paspalj.
A do tada je – to je poznata priča – spavao u kući Grega Popovića.
„Dosadismo jadnom Gregu. Sjajan je momak, kako bi drukčije mene istrpeo? Bili smo u njegovoj kući, u prvo vreme, kao u svojoj. Šteta za njega što nismo duže ostali. Vala naučili bismo ga da zbori naški, ka’ da je kraj Morače rođen. Ne zna koliko je izgubio“, rekao je u šali Paspalj.
Paspalj je tada govorio da San Antonio, protivno ranijim godinama, važi za favorita. Naime, konačno je stekao pravo da igra „admiral“ Dejvid Robinson.
„Još 1987. platili su mu za osmogodišnji ugovor 26 miliona dolara! Najviše koliko je jedan debitant dobio. Bio je najbolji igrač Mundijala u Španiji 1986, ali je morao dve godine da naviga i odradi stipendiju.
Ove godine su draftovali Šona Eliota, dali mu tri miliona samo za jednu godinu. Iz Milvokija je stigao čuveni Teri Kamings. Jedina mu je mana što je na mom mestu. Ima 28 godina, 206 cm, navikao da trpa, lane je imao posek 22,9…“, pričao je Paspalj.
Danas znamo da je upravo konkurencija na krilu bila faktor koji je uticao da Palja ne dobije dovoljno prostora u timu. A šta je o konkurenciji govorio tada?
„Pomirio sam se da u prvo vreme budem šesti ili sedmi igrač. Ali, samo prvo vreme. Već sam poprimio neke teksaške navike. Znate pravilo, kolt on, kolt ja! Pa ko bude brži. Nema bacanja revolvera na zemlju…“, citirao je Paspalja „Koš magazin“ te davne 1989. godine.
A kada se Šon Eliot prisećao Žarka Paspalja, godinama kasnije, rekao je: „Razbijao me je na treningu, svaki dan. Nisam mogao da ga ukapiram. Levak, imao je šut… A posle treninga popušio bi dve cigarete…“
Tagovi
