Najvažnija stvar u demokratskim društvima je što se vlast stalno menja. To se najbolje vidi u najstarijoj demokratiji, američkoj, u kojoj se klatno na svake četiri ili osam godina pomera levo i desno, pa kada se desi da se pomeri malo više ulevo (Obama), kao odgovor stigne Tramp malo više udesno, i odmah nastane haos.
Da li su demokrate upravo zato izabrale Bajdena, da vrati ravnotežu, umesto Sandersa koji je bio prirodniji izazivač Trampu, izmeriće se na izborima.
Tek, svaka demokratija ima benefite i takve politike. Pod Bušom su na stadionima zviždali Americi, Obama je upalio nade mladih širom sveta, da bi sada majice sa Trampovim likom nosio čak i Vojislav Šešelj.
Danas 18 odsto Srba ponovo voli Ameriku, što je varljiv podatak, pošto to uglavnom nisu amerikanofili, već trampofili.
Tramp je izbore dobio na nekoliko stvari: antiestablišment kampanji, zidu ka Meksiku, poslovima u Americi i prekidu vojnih intervencija.
Ovo poslednje je jedino do kraja ispunio, ukoliko izuzmemo nekoliko raketiranja Asadovih trupa ili kaubojsku likvidaciju generala Sulejmanija.
DA LI JE VEĆ POBEDILA NAJVEĆA IDEJA KONZERVATIVIZMA DA SVE ŠTO IMAMO OBAVLJAMO IZMEĐU SVOJA ČETIRI ZIDA? I NA EKRANU, NA KOJEM JE JEDINO SVE DOZVOLJENO…
I sada se predstavlja kao mirotvorac. Najviše mu znače dve kandidature za Nobela – jedna je za Kosovo – iako je najviše militarizovao svoju zemlju, napustio plan za ograničenje nuklearnog naoružanja, pokrenuo kontroverzni svemirski program, podigao vojni budžet do granice budalaštine, i umalo pokrenuo nuklearni rat sa Severnom Korejom.
Ali politike „boots on the ground“ zaista nije bilo, i to bi mogla da bude njegova najveća zaostavština, jer je teško zamisliti da Bajden-Heris krenu u vojne avanture, najavljujući rat za klimu i sređivanje odnosa u svetu.
Glavni politikolozi plašili su se Trampovog 11. septembra, pošto niko ne zna kako bi on reagovao.
I Buš je delovao kao dobroćudni lečeni alkoholičar koji jaše konje sa Putinom dok nisu pale bliznakinje Svetskog trgovinskog centra.
Slogan „America First“, ipak, doveo je njegove suprotnosti – svi problemi ovog američkog predsednika isplivali su u Americi. First!
A to može da bude možda i najradikalniji problem. Jer samo naivni ljudi su mislili da će se bujanje nacionalizma u Jugoslaviji i izvlačenje kostura iz ormana završiti šalama, i tučama na stadionima.
Evropski problem je nacionalizam, američki rasizam. Druga velika tema danas je društvena nejednakost. A ona ume da dovede do revolucije.
I zato nije najvažnije kako će Tramp proći na ovim izborima, već da li će iko moći da vrati duha u bocu.
I u Americi, i u zapadnom svetu…
Kandidovanje Ejmi Koni Beret, koja liči na Tetka Lidiju iz legendarnog romana i serije „Sluškinjina priča“, ponovo je dovelo do toga da se u najrazvijenijoj zemlji sveta priča o abortusu, zdravstvenom osiguranju, nekontrolisanoj kupovini oružja… Osnovnim stvarima koje smo rešili posle Drugog svetskog rata.
A pogledajte Bliski istok u kojem su se od Nasera i Mosadeka, ili još ranije Ataturka, desila Muslimanska braća, Homeini, i Erdogan.
Kako je svet u 20 godina došao do toga da bi danas bilo nemoguće snimiti jedne Sopranose, zbog političke nekorektnosti, ili toga da u jednom Nedeljniku pričamo da li možemo na naslovnu da stavimo naslov kolumne Srđana Valjarevića, iako je pre mnogo godina pod istim naslovom „O proseravanju“ (On Bullshit) izašla najčuvenija knjiga velikog američkog filozofa i redovnog profesora na Prinstonu Harija Frankfurta.
Da li je onda civilizacija u regresiji? Da li će posle pandemije nestati i noćni klubovi? Seks? Ženska prava?
Da li je već pobedila najveća ideja konzervativizma da sve što imamo obavljamo između svoja četiri zida? I na ekranu, na kojem je jedino sve dozvoljeno…
Da li se i to pre Amerike desilo kod nas? I sa medijima, i sa izborima, i sa politikom. Zašto imamo mogućnost da slobodno pričamo, a to radimo između svoja četiri zida?
Zar to nije upravo najčuveniji „Frankfurtov kontraprimer“ koji govori „o situacijama u kojima osoba nije mogla da postupi drugačije nego onako kako jeste, iako je mogla slobodno da bira“?
***
*Kolumna Veljka Lalića iz Nedeljnika br. 457, novu kolumnu čitajte u novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 22. oktobra (na poklon se dobija knjiga o Bati Stojkoviću).
Tagovi
