Kada je preuzeo reprezentaciju, Radomir Antić mi je u jednom intervjuu rekao da ga ovde najviše nervira rečenica „Ovo je Srbija“.
Pokušao je da to promeni, ali je na kraju prošao kao i Vlade Divac, koji se na istu rečenicu požalio u oproštajnom intervjuu u Nedeljniku.
Predsednik Golden Stejta pre neki dan je rekao kako sve titule, a on je vodio i šampionski Čikago, nisu doneli igrači, već organizacija koja je dovela te igrače i od njih napravila šampionski tim. Ne bih se baš složio oko Džordana, ali gledajući prošle nedelje NBA i čitajući odličnu knjigu Why Nations Fail došao sam do istog zaključka, koji su doduše na naučnoj osnovi obrazložila dvojica ekonomskih erudita Deron Ačemoglu i Džejms Robinson.
Uspešnost nacija zavisi samo od tri stvari: institucija, institucija i institucija.
Da probam ukratko da prepričam.
Prosečan Egipćanin zarađuje 12 odsto od prosečnog Amerikanca i ima 10 godina manji životni vek jer ga vodi uska elita koja je organizovala društvo za svoju ličnu korist, na račun ogromne većine. Politička moć u siromašnim zemljama uvek je koncentrisana oko grupe ljudi koja stvara bogatstvo njima samima, dok u naprednim zemljama postoji pluralistički sistem i otvorenost za dolazak novih političkih lidera.
Ne znam da li ste nas još ovde negde prepoznali, tek dvojica naučnika na primeru Karlosa Slima i Bila Gejtsa pokazuju zašto je Meksiko toliko siromašniji od Amerike, a Slim bogatiji od Gejtsa.
Majkrosoft je imao preduslove da postane uspešan, ali je prvu kaznu za monopol dobio 8. maja 1998. a prvu istragu 1991. U isto vreme Karlos Slim je u doba svog prijatelja koji je slučajno bio predsednik Salinas, dobio na poklon akcije nacionalne telekomunikacione kompanije koju je platio iz buduće dividende!
Ukoliko danas pogledate Gejtsa, Stiva Džobsa, Larija Pejdža, Bezosa i sve ostale novobogataše iz Silicijumske doline, zajednička im je jedna stvar. Svi su išli na najbolje američke univerzitete gde su stekli veštine kojim su nadogradili svoje talente, kao i prijatelje s kojima su mogli da dalje nadograđuju sami sebe.
Ekonomski sistem omogućio im je da lako naprave kompanije, a bankarski da još lakše pronađu novac. Imali su tržište na kome su lako mogli da nađu kvalifikovane radnike, kao i ogromno tržište na koje su mogli da plasiraju svoje proizvode.
I na sve to nikada nisu ni pomislili da njihova sudbina zavisi od bilo čije političke volje, niti da neko može da ih uhapsi, progoni ili uništi zato što drugačije razmišljaju.
Bezos je, dakle, napravio Amazon jer je imao Fedex, zbog kojeg ova knjiga može meni danas da stigne iz Amerike za tri dana, dok mi i dalje ne možemo da razvijemo pretplatu jer Pošta 2019. ne može da garantuje da će u roku od tri dana da odnese naše novine u Kragujevac?!
Ali kakve veze ima Pošta sa našom geografskom dužinom? Ili istorijom…
No, i to su do kraja razbili Ačemoglu i Robinson.
Geografska teorija pada već u Australiji ili na Novom Zelandu, koji su bogati iako bi njihovi stanovnici trebalo da budu manje vredni jer je toplo i imaju more.
Argentina je 1920. bila jedna od najbogatijih zemalja sveta, da bi je kasnije nekoliko puta uništio ne meteor, već korumpirane političke elite koje su se u svakoj propasti debelo obogatile.
Druga hipoteza je kulturna i pripisuje se Maksu Veberu i superiornosti protestantske radne etike pošto su industrijsku revoluciju najbolje prihvatili Englezi i Holanđani.
Ali ni ona ne važi na primeru dve Koreje, dve Nemačke, ili činjenice da su najmoćniju zemlju sveta naselili Britanci pošto su prethodno zakasnili da se iskrcaju na boljoj zemlji koju su zauzeli Španci i Italijani.
Neke greške, ipak, ne mogu da se isprave generacijama. Muslimani i dalje ne mogu da se oporave od odluke Mehmeda Prvog da ne dozvoli štampanje knjiga posle Gutenbergovog otkrića, kao što će i nama trebati decenije da nadoknadimo informatičku revoluciju koja je prošla pored nas devedesetih.
Jedina gora stvar od uništavanja institucija, ipak, kako dokazuju ovi naučnici, jeste podeljenost društva. Somalija je najsiromašnija država sveta jer nema ni institucije ni centralizovanu vlast, već devet klanova koji vladaju zemljom.
Kakva onda budućnost može da očekuje ovu zemlju ukoliko se u njoj uništavaju sve institucije osim jedne, i koja je sve podeljenija svakog dana?
Ne znam, pogledajte Radomira Antića…
Ili se nadajte da će novi Džordan da bude Srbin.
Tagovi
Belladonna
Odličan tekst, a udara u suštinu. Pitam se, da li je moguće da smo mi na pola puta ka bezvlašću kao u Somaliji i da ništa ne možemo da učinimo?
Claire
Lepo napisano, donekle ima i logike. To DONEKLE se i slažem. Neću da pišem referat o tome, ali ću reći. Bilo bi lepo da svi rade svoj posao najbolje što mogu, a pri tome da vole svoju zemlju i svoje sunarodnike. Naravbno, ta ljubav se ne izgovara, već se delima pokazuje.
Dacmen
Znacaj institucija svakako ne treba podceniti, ali svodjenje razlika u bogatstvu i blagostanju na institucije je prilicna simplifikacija, uz to vrlo cesto i ideoloski obojena. Tacno je da bogate i napredne zemlje imaju u nacelu bolje institucije, ali je vec malo teze dokazati da su se one obogatile zbog institucija, a ne na primer da je jacanje institucija posledica i prateci efekat opsteg ekonomskog i politickog napretka. Sa druge strane, osnova za taj ekonomski i politicki napredak se po pravilu krije u nekim dosta prizemnijim razlozima, kao sto su sila i dominacija. U prilog tome govori cinjenica da je tesko naci primer siromasne i nerazvijene zemlje, koja je najpre uvela politicke i ekonomske institucije, ljudska i gradjanska prava i sl., da bi zatim postala bogata i napredna. Naprotiv, proces je uglavnom isao obrnuto. U vreme kada su se zemlje koje se danas uzimaju kao primer demokratije i razvijenih institucija formirale kao politicke i ekonomske sile, vise su se oslanjale na vojsku i moranaricu nego na prava i institucije (nije Britanija kolonizovala indiju zato sto je imala nezavisno sudstvo ili demokratske izbore nego zato sto je imala silu na svojoj strani). Ovakva vrsta objasnjenja koja se oslanja iskljucivo na institucije, osim sto je cinjenicno i istorijski problematicna, takodje je i ideoloski obojena. Naime, ako sve zavisi od kvaliteta institucija, onda su siromasne zemlje i narodi iskljucivo sami krivi za svoju sudbinu, jer nisu u stanju da organizuju svoje drusto kao sto to cine civilizovane i napredne zemlje. Ovo je vrlo pogodno objasnjenje, koje skrece paznju sa realne politike i mnogih nepravdi i nejednakosti koje katakterisu odnose izmedju bogatih i mocnih zemalja sa jedne strane i siromasnih sa druge (kako u proslosti tako i dan danas).
Micha
Da! Siromašni narodi jesu glavni krivci za svoju sudbinu.
dacmen
To je kao da ti komsija pokupi sve stvari iz kuce i uzme sebi, prikljuci se na tvoje brojilo i tebe ostavi bez struje i vode, i onda gle cuda, kod njega u kuci sve perfektno funkcionise, lepo se slazu, deca dobra u skoli, a kod tebe svadja sa zenom, deca beze iz skole. I onda ti komsija kaze, pa to je zato sto smo mi civilizovani, emancipovani i produhovljeni, a vi ste polusvet koji ne zna kako da se ponasa i da zivi civilizovano i normalno. Ogroman transfer bogatstva koji je izvrsen iz nerazvijenih i perifernih zemalja u bogate i mocne zemlje se cesto zanemaruje, ali to ne cini ovu cinjenicu manje stvarnom, Stavise, ovaj proces traje i dalje, jer su nerazvijene zemlje ukljucene u globalnu razmenu pod neravnopravnim (politickim i ekonomskim) uslovima. Naravno, sve ove neprijatne cinjenice se daju elegantno zaobici ako se kaze da su glavni faktor institucije
Nemanja
Uglavnom ste u pravu ,po mom misljenju .Hipoteza koja se da zakljuciti iz teksta,mi se ne svidja.Eto,Sad ,Britanija ili koja vec je bogata drzava jer imaju institucije jer znaju da urede drzavu .Tu ima toliko problematicnih stvari oko te teze ,da mogu samo neke izneti . Kao sto ste napisali, da li ima primera gde je siromasna drzava drustvenim uredjenem ekonomski daleko napredovala ,nema u sustini .Kako je moguce da su vekovima unazad iste sile dominantne,iz ovog teksta bi se dalo zakljuciti jer su na neki nacin civilizacijski ispred ostalih.Ja se sa tim ne slazem .Radi se pre o nekim ekonomskim zakonima,prosta cinjenica da su to ogromne drzave koje namecu globalizam i onda profitiraju od toga .To nema veze sa civilizacijskim nivoom ili uredjenjem drustva,takodje i o istoriji kolonijalizacije ,prijemcivosti za taj kapitalisticki sistem ,koji dozvoljava da od prilike 50 miliona Amerikanaca desetinama godina zive ispod svakog nivoa ,da taj sistem podstice suprotstavljenost u drustvu medju pojedincima i to je klima koja je dobra sto se tice uspeha i pojedinaca i drustva .Tu je i politicki uticaj na siromasnije drzave .Takodje,spomenuta je demokratija ,dokle vise o tim naklapanjima,to je pasja demokratija koja cak ni navou govora nije potpuna a da ne pricam o zastupljenosti u medijima i moci onih koji su kontra sistema da nesto sto misle da to urade .U ostalom,videli smo u slucajevima Asanza i Meninga i Gvantanama .Ima i u Sad-u stvari koje su dobre i koje jesu donekle razlog njihovog stanja ali iz teksta se ne vidi nijedna kritika .