Kada pomislimo na kovid-19, verovatno nam je svima na umu kako ta bolest mahom ubija starije ljude širom sveta. U siromašnim zemljama, kataklizma je mnogo veća.
Ona ubija decu, kroz neuhranjenost. Ona dovodi do više preminulih od tuberkuloze, malarije i side. Ona devojčice tera iz škole, pravo u dečje brakove. Ona donosi smrti na porođaju. Ona utiče na sve napore da se istrebi dečja paraliza, da se reši malarija, da se smanji broj žena koje prolaze kroz sakaćenje genitalija. Ona dovodi do prekida u distribuciji vitamina A, koji će dovesti do slepila i smrti kod dece.
Populacioni fond Ujedinjenih nacija upozorava da bi kovid-19 mogao da dovede do 13 miliona novih dečjih brakova širom sveta, i da će 47 miliona žena širom sveta ostati bez pristupa modernim sredstvima kontracepcije.
Pandemija bolesti, nepismenosti i ekstremnog siromaštva stigla je na ramenima pandemije koronavirusa – i najviše udara decu.
Najveći uticaj nije na one koje napada virus, već na one pogođene kolapsom privreda i zdravstvenih i obrazovnih sistema u zemljama u razvoju. Mnoge škole i klinike su zatvorene, lekovi za sidu i druge bolesti su ponekad nedostupni, a kampanje protiv malarije i sakaćenja genitalija se često prekidaju.
„Indirektni uticaj kovida-19 na globalnom jugu biće mnogo teži od direktnog udara“, navodi dr Muhamad Musa, izvršni direktor BRAC International, sjajne neprofitne organizacije iz Bangladeša. „Direktni udar je tragičan, ali on pogađa one zaražene i njihove porodice. Indirektno, ovo će imati ekonomske i društvene posledice po neuporedivo više ljudi – sa ostajanjem bez posla, sa gladnim familijama, sa porastom porodičnog nasilja, sa sve više dece koja će napustiti školu. Ovo će pogoditi sve generacije.“
Mnogi koje je kovid-19 već ubio uopšte nisu bili inficirani. Ne, to su deca koja umiru od boginja jer nisu mogla da se vakcinišu u vreme pošasti – i do 80 miliona dece možda će propustiti redovnu vakcinaciju. Ili će preminuti od neuhranjenosti, jer su im očevi ostali bez posla kao vozači rikši ili njihove majke više nisu imale kome da prodaju povrće na pijacama.
Ovo breme posebno pada na devojčice. Sve više njih na silu je udato, kako bi ih porodica supruga hranila, ili ih šalju u gradove da rade kao kućne pomoćnice, u zamenu za hranu i smešnu platu. To za mnoge znači i kraj obrazovanja, i početak života u kojem raste opasnost da će biti zlostavljane.
„Najveći izazov koji imaju učenici je glad“, kaže Angelina Murimirva, izvršna direktorka za Afriku u organizaciji Camfed International koja podržava obrazovanje devojčica u zemljama u razvoju. Više od 60 odsto učenica koje oni prate u Malaviju navelo je da nemaju dovoljno hrane.
Pre ove krize, četiri odsto devojčica u Zimbabveu udavalo se pre 14. godine. Taj broj bi sada mogao da se pogorša. Pre mnogo godina, čuo sam to strašno pitanje jedne ambiciozne i bistre devojčice iz Kenije: da li da napusti školu i okani se svojih snova, ili da prihvati seksualne odnose sa čovekom koji će platiti za njeno školovanje – ali koji je, bila je ubeđena, imao sidu? Sve više devojaka sada će biti pred tim nemogućim izborom.
Krizu su doneli karantin i ekonomski kolaps, a pojačava je odsustvo doznaka iz inostranstva. BRAC je ustanovio da više od dve trećine ljudi sa kojima sarađuju iz Liberije, Nepala, Filipina i Sijera Leonea trpi ogromno smanjenje plate ili su ostali bez ikakvog dohotka.
„Ako ste fizički radnik i kažu vam da ne možete da napustite svoju sobu jednog dana, onda već sutradan nemate od čega da kupite hranu“, rekao je Mark Loukok, šef humanitaraca Ujedinjenih nacija. „Kladio bih se svim što imam da će porast siromaštva biti ogroman, da će rasti i smrtnost dece i majki.“
Zasad, bogate zemlje bile su uglavnom visokoparne i okrenute sebi, uopšte ne razmišljajući da bi neka pošast ponovo mogla da pređe njihove granice. Ujedinjene nacije apelovale su da se sakupi deset milijardi dolara za odgovor na kovid-19, ali jedva da se došlo do četvrtine te sume.
Broj ljudi u svetu koji žive u ekstremnom siromaštvu povećan je za 37 miliona od početka pandemije, a dogodine će ih biti još novih 25 miliona, pokazuju procene Instituta za zdravstvena merenja.
Na kraju svake godine, pisao sam kolumnu u kojoj sam tvrdio da je godina za nama bila najbolja u ljudskoj istoriji, uzimajući u obzir stvari poput rizika da će novorođenče umreti ili da će odrasti nepismeno. Neću moći da ove zime napišem takvu kolumnu.
Pitao sam Loukoka da li je kovid-19 udarac za eru napretka, ili njen kraj.
„U najmanju ruku, ovo će biti značajan problem“, rekao mi je. „Ukoliko ne budemo pažljivi, biće gore od toga. Mogli bismo da se vratimo decenijama unatrag.“
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 8. oktobra
Čitaoce očekuje još jedan vredan poklon: knjiga o Paji Vuisiću
Tagovi
