Posao moj nasušni…
Aleksandar Vučić je velikim mitingom u Beogradu postigao šta je hteo – pokazao je, u šta niko nije ni sumnjao da može da dovede više ljudi u centar prestonice nego opozicija. Jasno je zašto mu je to baš sada trebalo, ali nije do kraja jasno čemu onda svi oni prethodni mitinzi Srbiji, ako su već u petak svi došli u Beograd?
I verovatno je u pravu kada osporava kritike iz opozicije da su to sve ljudi iz javnih preduzeća i kada kaže da su se to „njihovi ljudi“ koji su se zapošljavali u „njihovo vreme“.
Samo, nije rekao koliko njih je prešlo u naprednjake da bi sačuvalo taj posao.
Jutka sa naslovne strane
Naprednjački miting sa velikim brojem ljudi na malom prostoru je prošao bez incidenta. Zabava je bila višestrukog karaktera. Bora Čorba pevao je svojim ispisnicima stare hitove, Oliver Mandić izvadio jednu svoju generičku pesmu i u nju ubacio majku Srbiju.
Pažljivi slušaoci su tražili simboliku u odabiru Borinih pesama (zašto je završio „Lutkom na naslovnoj strani“, da li je „Ostani đubre do kraja“ autoironija ili poruka Bošku Obradovića kog je do juče podržavao), tek sjatilo se, zaista iz svih krajeva Srbije i od preko, vodilo se računa da nijedan neizostane. Čak ni omraženi Milutin Jeličić Jutka.
Čovek koji je stavio Brus na naslovne strane, nije više predsednik opštine, ali je izgleda još uvek ugledni naprednjak.
I tu se vidi da vladajuća stranka nije najbolje razumela s kakvim se problem suočila.
Mislili su da skidaju sa sebe ljagu ističući da je nepočinstva za koja ga optužuju počinio dok nije bio član SNS. Bolje je i da su to prećutali.
Nije uvek lako očistiti kukolj u sopstvenim redovima, ali to je uvek dobar „pi-ar“. Ovako, moraće da odgovore na još jedno pitanje: a kakve to ljude vi primate u stranku?
Kukuriku
U petak je u paralelnom opozicionom životu Srbije osnovana najavljivana Đilasova Stranka slobode i pravde. Moćno zvuči.
Izgleda da kod nas političari i dalje veruju da stranka mora da ima ozbiljno ime da bi postigla rezultat.
Evo primera iz susedstva.
Opozicija u Hrvatskoj je, uz onu postuđmanovsku Račanovu epizodu, uspela da pobedi HDZ samo kada su koaliciju nazvali „Kukuriku“. Po imenu kafića u kom su sedeli kada su dogovarali savez.
Lideri srpske opozicije još uvek treba da dokažu glasačima da mogu da sednu zajedno u kafanu.
Vaše pravo…
U petak je istekao rok koji je opozicija dala vlastima da ispuni tri zahteva. Odgovor je usledio novim subotnjim mitingom kada je Branislav Lečić opet govorio, opet ispred Terazijske česme. Reprize su, misle valjda, najbolji put do RTS-a.
Gde ti je desno krilo, selektore?
Dušan Tadić je zadivio Evropu. Ajaks je u polufinalu Lige šampiona, igraju protiv Totenhema. Viđeno je da uđu finale, jer od engleskih timova samo su Mančester Junajted i Liverpul stvoreni za evropska takmičenja. Tako je oduvek bilo. Ili će biti povratak u sedamdesete (finale Ajaks-Liverpul) ili će biti finale za Krojfa (Ajaks-Barselona).
Nego, ko beše taj Tadić.
Ah da, onaj što je igrao desno krilo na Svetskom prvenstvu u Rusiji…
Mržnja u reketu
Javnost je sablažnjena mržnjom koja se ispoljila na košarkaškim utakmicama Zvezde i Budućnosti. Kako reče onaj crnogorski novinar posle utkamice u „Pioniru“, „više mržnje nego prema Hrvatima“. Ni Podgoričani nisu ostali dužni. Samo, kako to kada dođe do mržnje na derbiju Zvezde i Partizana, to su huligani, a između Zvezde i Budućnosti to je mržnja dva nekadašnja bratska naroda?
Ne vaspitavaj me, leba ti…
Nije uvek pametno formirati mišljenje na osnovu komentara ispod tekstova na internetu. Ali, vidim da se u njima da naći razumevanja za profesora koji je udario učenicu. Deca su nam, vele, nevaspitana. Za sve su krivi roditelji, jer vaspitanje, vele, dolazi od kuće. Pa i taj profan je nekad bio dete. Što bi stariji rekli, izgleda da ga nisu tukli dovoljno…
Tagovi
