Komesarijat: Nema većeg priliva migranata u Srbiju, čak je primetan odliv

U Srbiji zasad nije registrovan nikakav povećan priliv migranata, a poslednjih dana je čak i primetan veći odliv, kazao je za N1 Nikola Popov iz Komesarijata za izbeglice. Istakao je i da je učešće migranata u broju izvršenih krivičnih dela u Srbiji tek oko pola promila, odnosno 0,06 odsto. Mirjana Milenkovski iz UNHCR-a istakla je da je neophodno rešenje za migrantsku krizu na evropskom nivou, jer nijedna zemlja ne može sama da se izbori sa tim.

Od kako je Turska otvorila granice, hiljade migranata i izbeglica krenulo je prema granicama Evropske unije. U Komesarijatu za izbeglice kažu da prethodnih dana nije registrovan veći priliv migranata u Srbiju.

Nikola Popov iz Komesarijata za izbeglice kazao je u Novom danu TV N1 da je primetan čak i veći odliv migranata iz Srbije, najverovatnije usled straha od preventivnog zatvaranja granica EU.

U prihvatnim centrima se trenutno nalazi 5.691 osoba, a van centara oko 650 ljudi koji uglavnom odbijaju da budu smešteni u centrima. „Neki su zaplašeni pričama da bi bili deportovani nazad u Grčku ili Bugarsku, sigurno ima i ljudi na privatnim adresama, u hotelima i hostelima, ili misle da je to isuviše procedure ako bi da nastave put dalje“, objasnio je Popov.

Kazao je da je istina da su većina migranata muškarci, ali da je i to logično budući da migranti na svom putu prolaze kroz desetak država i mlađi muškmarci imaju veće šanse da stignu do cilja. Pritom je to, kako je istakao, slika sa ulica, a u prihvatnim centrima je drugačije, jer su u njima smeštene uglavnom porodice sa decom.

Što se tiče građana koji kažu da se zbog migranata ne osećaju bezbedno, Popov ocenjuje da je to „neka subjektivna kategorija“, jer kako je istakao, podaci sa terena ne ukazuju na incidente sa migrantima u smislu napada, razbojništava, tuča i fizičkog povređivanja, već je registrovano nekoliko upada na tuđ posed, s obzirom na to da migranti na svom putu ponekad nađu sklonište u vikendicama ili napuštenim kućama.

„Prema podacima iz prošle godine, pola promila svih krivičnih dela u Srbiji otpada na migrante – oko 0,06 odsto“, kazao je on.

Upozorio je i na širenje lažnih vesti ističući da 90 odsto sadržaja o navodnim krivčnim delima migranata na društvenim mrežama nije tačno. Za migrante, dodao je Popov, važe potpuno isti zakoni i procedure kao i za građane Srbije i svako ko je počinio krivično dleo je procesuiran pred sudovima.

Podsetio je da je tokom osam meseci 2015. i 2016. godine dok je balkanska ruta bila otvorena, krot Srbiju prošlo oko milion ljudi, a da nije registrovan nijedan ozbiljan incident.

„Uspeli smo da očuvamo red, mir i bezbednost, i da pomognemo ljudima koji su se našli u teškoj i neverovatnoj situaciji“, podsetio je Popov.

Istakao je da Srbija nije generisala krizu koja izaziva izbegličke talase, i da ne želi da bude deo problema već deo rešenja. Ipak, ne veruje da je rešenje moguće bez dogovora na evropskom nivou.

O neophodnosti evropske solidarnosti i saradnje u vezi sa migrantskom krizom je u Novom danu TV N1 govorila Mirjana Milenkovski iz UNHCR-a koja je podsetila na neispunjeni dogovor iz 2016. godine o raseljavanju izbeglica. Na kraju je, kako je rekla, raseljeno tek 10 odsto izbeglica.

Istakla je da se na tri grčka ostrva nalazi preko 36.000 ljudi, a da je kapacitet tamošnjih prihvatnih centara oko 6.000 mesta.

„Ostrva i Grčka ne mogu biti ostavljeni sami. Potrebna je međunarodna solidarnost, akcija da se pomogne da se ljudi rasele sa ostrva, da mogu da predaju zahteve za azil, da se bolje procesuiraju, i istovremeno da se otvore putevi za preseljenje izbeglica u druge zemlje“, poručila je Milenkovski.

Srbija se, prema njenim rečima, dobro odnosi prema migrantima i UNHCR je tu da pomogne.