Pobeda komičara Vladimira Zelenskog, zvanog Mr. Ze, bila je toliko ubedljiva i neosporna da čak ni kleptokratski režim Petra Porošenka nije pokušao da manipuliše izbornim rezultatima u drugom krugu predsedničkih izbora u Ukrajini. Ipak, bilo bi neoprezno, a za Zelenskog pogubno, da pomisli da se Porošenkov klan predao. U endemski korumpiranim i tzv. zarobljenim državama tajkuni-političari imaju samo tri izbora: vlast, zatvor ili izgnanstvo.
U Ukrajini postoji hibridni polupredsednički sistem u kojem je izvršna vlast podeljena između predsednika i vlade koja je odgovorna Radi. Da bi izbegli političke kohabitacije i nestabilnu izvršnu vlast, Ukrajinci su imitirali Francuze donevši zakon koji predviđa organizaciju parlamentarnih izbora nekoliko meseci posle izbora novog predsednika.
U taboru novoizabranog predsednika Ukrajine nadaju se da će njihov pokret „Sluga naroda“, po istom receptu, ponoviti uspeh Makronove „Republike u pokretu“ koja je na debitantskom nastupu osvojila većinu na parlamentarnim izborima u Francuskoj. S druge strane, Porošenko i njegova stranka nadaju se revanšu na oktobarskim parlamentarnim izborima.
Protivnici Zelenskog veruju da će po ulasku u Marijinsku palatu 41-godišnji komičar pokazati sve svoje nedostatke i nekompetentnost.
Bez podrške vlade i Rade, koje su i dalje pod kontrolom Porošenka, Zelenski ne može ništa da uradi u sledećih par meseci, do parlamentarnih izbora. Izabrani predsednik Ukrajine je izbegao zamku da igra na kartu vulgarnog nacionalizma, poput većine ukrajinskih političara.
Zelenski i njegov tim su shvatili da Porošenkova popularnost nije pala nisko zbog patriotizma, već zbog korupcije, zloupotrebe položaja, veza između tajkuna, vlasti i organizovanog kriminala, javašluka u državnoj administraciji, pada životnog standarda i toga što se polovina Ukrajinaca smrzavala ove zime. Problem je što Zelenski nijedno od pomenutih pitanja neće moći da rešava bez većine u Radi i naklonjene vlade.
Njegov najteži zadatak biti da na unutrašnjem planu stavi tačku na ruski stil vladavine u Kijevu, a na spoljnjem normalizuje, koliko je to moguće, odnose sa Moskvom. Veliki izazov za novog predsednika biće i raspršivanje zabluda dobrog dela Ukrajinaca da njihova zemlja može da postane članica EU i NATO-a.