Kompanija „Jadran“ obeležava 70 godina od osnivanja: Graditelji novih dimenzija

Znate li šta je zajedničko za hidroelektrane „Đerdap“ i „Mali Zvornik“, Univerzitetsku biblioteku „Svetozar Marković“ ili Kraljevu vilu na Oplencu sa Konstantinovskim dvorcem u Sankt Peterburgu, hotelom „Meriot“ u Kairu, ili vojnim bazama u Bagdadu? Na svim ovim objektima od ekonomskog, kulturnog i istorijskog značaja radili su majstori i inženjeri kompanije „Jadran“ iz Beograda. Jedna od najstarijih građevinskih firmi u Srbiji, koja iza sebe ima više od 16.000 realizovanih projekata, ovog meseca obeležava veliki jubilej – 70 godina od osnivanja.

O počecima, aktuelnim projektima i budućim planovima razgovarali smo sa Nikolom Malbašom, vlasnikom i direktorom kompanije.

Otkud „Jadran“ u Beogradu? Kako su izgledali počeci kompanije?

Priča o „Jadranu“ počela je 29. juna 1950. godine. Najpre smo bili deo „Komunalnog građevinskog preduzeća grada Beograda, čuvenog „Komgrapa“, a zatim smo postali samostalno preduzeće za molersko-farbarske radove. Prema priči starijih kolega, većina radnika bila je rodom iz Dalmacije i zato je odabrano ime „Jadran“. U početku smo, kao i druge građevinske firme najviše radili na objektima u Beogradu koji su se tek gradili ili su bili oštećeni tokom Drugog svetskog rata. Od prvih dana smo se bavili ulepšavanjem i izgradnjom novog lica grada.

Ipak, niste se dugo zadržali samo na molersko-farbarskim radovima?

Tako je. To je bio samo početak. Sredinom šezdesetih godina formirali smo tim za peskarenje i antikorozivnu zaštitu. Još tada smo izvodili radove na tek izgrađenoj Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, kao i na Hidroelektrani „Đerdap“. Postepeno, krenuli smo da se bavimo instalaterskim radovima, a potom i rekonstrukcijama, adaptacijama i održavanjem infrastrukturnih objekata.

Na čelu „Jadrana“ ste od 2005. godine. Šta su bili najveći izazovi? Koliko se kompanija od tad promenila?

„Jadran“ je u vreme kad kada smo ušli u proces privatizacije bio ugledna firma sa ozbiljnim projektima, kako u zemlji, tako i u Alžiru, Češkoj, Rusiji, Libiji… Želeli smo da tu poziciju dodatno osnažimo. Investirali smo u najvažniji resurs – ljude, kao i u građevinsku opremu i mehanizaciju. Uvećali smo vrednost kompanije. Pokazali da privatizacija može da donese mnogo toga dobrog za jednu firmu. Što se same kompanije tiče, sa jedne strane se jeste promenio način rada i unutrašnje organizacije, jer smo počeli da širimo poslovanje. Sa druge strane, nastavili smo da se držimo davno uspostavljenih principa: najviši mogući kvalitet usluge, poštovanje dogovorenih rokova i dobar odnos sa investitorima. Slogana „Gradimo budućnost, čuvamo tradiciju“ čvrsto se držimo i danas.

Pomenuli ste da je „Jadran“ poslednjih godina proširio poslovanje. Čime se danas kompanija sve bavi?

Osim u oblastima u kojima smo „izgradili ime“, kao što su sve vrste završnih radova u građevinarstvu, peskarenje i antikorozivna zaštita građevinskih konstrukcija, „Jadran“ se bavi i projektovanjem, revitalizacijom objekata i fasada koje su pod zaštitom države, injektiranjem betona, odnosno sanacijom betonskih konstrukcija. Formirali smo 2017. godine Sektor za elektromontažne radove, a ovlašćeni smo od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za izdavanje energetskog pasoša. „Jadran“ danas i gradi objekte. Stručno i tehnički smo opremljeni za rad po sistemu „projektuj i izgradi“ i jedna smo od retkih kompanija na tržištu koja pruža kompletnu uslugu u građevinskoj industriji.

Sedam decenija u bilo kojoj branši je veliki uspeh. Kakvi su planovi za budućnost kompanije?

Svoj uspeh izgradili smo na temeljima vrednog rada i želje za usavršavanjem. Svi naši inženjeri, instalateri i zanatlije stalno rade na unapređivanju svojih znanja. Iako za sebe kažemo da smo „tradicija koja opstaje“, i te kako smo okrenuti budućnosti i razvoju novih tehnologija. Jedino tako možemo da ostanemo konkurentni na tržištu i nastavimo da gradimo nove dimenzije.