Mnogi korporativni giganti stacionirani u SAD su veoma brzo reagovali kako bi pružili podršku i finansijsku pomoć svojim radnicama koje žele da abortiraju u državama koje nisu prihvatile odluku Vrhovnog suda o zabrani abortusa.
Milioni žena bi potencijalno izrazile želju za prelaskom državnih granica u nameri da abortiraju, te su stoga poslodavci odlučili da u povlastice zaspolenima dodaju i „kritični zdravstveni“ paket.
Ovo pokazuje veliki nivo odgovornosti kompanija koje sada moraju da se suoče sa pritiskom investitora, potrošača i zaposlenih u vreme kada se načela kompanija možda neće poklopiti sa zakonima u državi u kojima se nalaze.
Veliki broj banaka je objavio da će pokriti troškove svojih zaposlenih u SAD ukoliko žele da abortiraju, a nisu u stanju da to urade u matičnoj državi. Čitava procedura bi bila podvedena pod medicinske benefite zaposlenih. Bank of America se tako nakon odluke Vrhovnog suda koja je donesena u petak pridružila bankama Goldman Sachs, Citigroup i JPMorgan Chase, nudeći besplatne usluge trasnporta, prenosi Gardijan.
„Nastavićemo da pružamo usluge koje imaju cilj da podrže odluke naših zaposlenih o planiranju porodice sve dok nam je to zakonom dozvoljeno“, rekla je šefica odeljenja za ljudske resurse Citigroup Sara Vehter.
Tehnološke firme su takođe odlučile da udovolje potrebama svojih zaposlenih. Microsoft je produžio svoju finansijsku podršku „kritičnim zdravstvenim“ uslugama čim je u javnost procurela informacija da će Vrhovni sud promeniti odluku koju je doneo pre skoro pola veka.
Apple je saopštio da postojeći paketi zdravstvene pomoći već omogućavaju zaposlenima da putuju u druge države iz zdravstvenih razloga.
Na polju zabavne industrije, Disney, Conde Nast, Warner Bros Discovery i Netflix su među kompanijama koje su saopštile da će pokriti putne troškove svojim radnicima.
Zaposleni u određenim državama neće osetiti nikakvu promenu, međutim, veliki broj kompanija je u želji za što manjim poreskim izdacima otvorio postrojenja u državama koje su odmah odlučile da delimično ili u potpunosti zabrane abortus.
Teksas se na primer prethodnih godina veoma aktivno reklamirao kao poreski raj i time privukao kompanije kakve su Oracle, Hewlett-Packard i Tesla. Facebook, Amazon i Apple su takođe neke od svoji poslova preneli u Teksas.
Međutim, poput Mizurija, Teksas je odmah uveo gotovo potpunu zabranu abortusa, što je u suprotnosti sa načelima ovih kompanija. Takođe, zabrana abortusa loše utiče na poslovanje, jer smanjuje zainteresovanost za nove investicije i radna mesta.
Ranije ove godine je kongresmen iz Teksasa Brisko Kain poslao pismo banci Citigroup u kom je saopštio da će predložiti zakon koji će svim lokalnim kompanijama zabraniti da posluju sa bankom koja omogućava svojim zaposlenima da odu u drugu državu kako bi abortirali.
Gradonačelnica Sent Luisa Tišaura Džouns napisala je na Tviteru da veruje u manju mogućnost privlačenja poslodavaca ukoliko dođe do zabrane abortusa. Gradonačelnik Kanzas Sitija Kvinton Lukas rekao je da je jedna kompanija već odustala od poslovanja u gradu.
Mnoge kompanije se ipak nisu oglasile. McDonald’s, PepsiCo, Coca-Cola, General Motors i Walmart – najveći poslodavac u SAD koji poseduje desetine radnji u državam koje su zabranile abortus.
Gutmaher Institut koji se zalaže za mogućnost abortusa, saopštio je da zabrane neće dovesti do manjeg broja neplaniranih trudnoća ili zahteva za abortus, već će samo izazvati probleme i dodatni stres za one koji se na njega odluče
„Dokazi takođe pokazuju nejednak i nepravedan uticaj koji će zabrana abortusa imati na ljude koji su već marginalizovani, kao što su tamnopute zajednice, drugi ljudi čija boja kože nije bela, mladi, kao i LGBTQ zajednice, migranti i ljudi sa invaliditetom“, saopštila je predsednica instituta Herminia Palasijo.
Neke regionalne vlade i društvene organizacije su takođe priskočile u pomoć svojim građanima. Gradonačelnik Baltimora Brendon Skot objavio je da će grad obezbediti 300.000 dolara organizacijama koje obavljaju abortuse.
Kada je u pitanju sloboda putovanja u druge države kako bi se obavio abortus, sudija Bret Kavano rekao je da bi uvođenje zabrane putovanja bilo protivustavno.
„Moje mišljenje je da bi to bilo kršenje Ustava, jer on jasno ukazuje na slobodu kretanja između država“, rekao je Kavano.
Tagovi
