„Do rata je bio dobar komšija i lijepo smo živjeli i slagali se, al’ otkako se zapucalo potpuno se odao genocidu.“
Liči na vic, ali nije. To su reči jednog haškog svedoka koje mogu da važe za nekoliko komšijskih pokolja u novijoj istoriji naših krajeva. Od tih bratoubilačkih orgija nasilja jedna najviše odgovara prvobitnoj definiciji genocida. To je ustaška nakana da istrebe, proteraju ili prevere Srbe iz svoje čudovišne države.
Dan kada izlazi Nedeljnik, 22. april, jeste i Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Srbi su sačinjavali trećinu stanovnika NDH. To je nemerljivo više od udela Jevreja u stanovništvu okupirane Evrope. Nigde drugde se tokom Drugog svetskog rata nije desio veliki pokolj, a da nije bio pod kontrolom nacista. Jevreji su ubijani na Baltiku, u Mađarskoj, Ukrajini i Poljskoj, ali u okviru Holokausta. Osim ustaškog, jedini samostalni pokušaj istrebljenja drugog naroda je pokolj ukrajinske paravojske nad Poljacima u Voliniji. Tu je palo desetak puta manje žrtava nego u NDH.
(…)
U 21. veku, na pomen reči genocid, Srbi, Jugoslavija, većina sveta, pogotovo Evropljana i Amerikanaca, ne pomišlja na srpske žrtve genocida niti na Jasenovac. Njihova prva asocijacija na te reči jeste Srebrenica. Čak i Putin, koga Srbi smatraju prijateljem, još 2019. godine je rekao da, ako Ukrajina zauzme Donbas, tamo može da dođe do masakra kao u Srebrenici.
Zločin u Srebrenici je zamaglio sve srpske žrtve u 20. veku. Upotreba pojma „genocid u Srebrenici“ nije zadovoljila nijednu zaraćenu stranu. Bošnjacima je krivo što čitavo srpsko ratovanje u BiH nije proglašeno za genocidni poduhvat, ili makar da su dodani Kozarac, Prijedor, Višegrad, Zvornik. Srpska javnost većinski smatra, kao i mnogi svetski stručnjaci, da se zločin u Srebrenici ne može zvati istim imenom kao Holokaust, istrebljenje Jermena, ili klanje Tutsi naroda u Ruandi.
Ceo tekst Predraga J. Markovića objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 22. aprila
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Povodom Dana planete Zemlje, svi čitaoci na poklon dobijaju dodatak „Energija danas“