Ovo je bila jedna od najizazovnijih godina, šta su bili najveći izazovi u oblasti komunikacija i PR-a, s obzirom na to da je komunikacija bila ključna u pandemiji te su još na početku upozoravali na „infodemiju“ i širenje dezinformacija?
Najveći izazov je bio naučiti kompanije i ljude da komuniciraju i da je svaki „trenutak ćutanja“ gubitak za njihovu kompaniju. Teško je bilo „otvoriti“ kompanije koje inače nemaju dodirnih tačaka sa komunikacijom, pa pogledajte koliko recimo samo IT kompanija uopšte i nema svoja odeljenja koja se bave isključivo komunikacijom. Svaka industrija je imala sopstvene izazove u zavisnosti od oblasti kojom se bave. Rekla sam već i ponoviću, komunikacija je zaigrala svoju životnu ulogu, jer su tek sada ljudi na čelnim pozicijama shvatili šta znači pravovremeno komunicirati, šta znači sprečiti dezinformacije i na kraju, ali ne najmanje važno, šta znači empatija u svakoj vrsti komunikacije a i odnosa.
Koje promene i „rezove“ ste vi morali da načinite kako biste odgovorili na sve izazove ove krize, a kojim problemima ste se najviše bavili?
Mi kao agencija koja se u svojoj osnovi bavi komunikacijama nismo pravili rezove, samo smo se transformisali u skladu sa okolnostima i upotrebom kanala komunikacije koji stižu do krajnjih korisnika, odnosno javnosti. Ponosna sam što je moj tim pokazao svoju snagu i fleksibilnost na delu jer smo se u vrlo kratkom periodu prilagodili svim nastalim promenama, bez bilo kakvog zastoja servisirali klijente, čak smo dobili i nove, što nismo napravili rezove ni u ljudstvu ni u platama, što je nažalost retkost danas u agencijama u Srbiji i regionu. Dakle, bavili smo se onim što je naš „core business“ – kriznom i internom komunikacijom, recovery reputation-om, video formatima, news letterima, kako bismo pomogli klijentima da na najbolji mogući način upravljaju krizom a ne ona njima. Na kraju i na početku svega, najviše smo se bavili ljudima. Jer svi smo mi ljudi, kao i naši klijenti, sa svojim potrebama, vrlinama i manama, zadacima i ciljevima, usponima i padovima.
Da li uočavate određene promene u komunikaciji među ljudima zbog socijalne distance, „nove normalnosti“, nedostatka bliskog kontakta, preporuke da se ljudi ne ljube i ne rukuju prilikom susreta?
Promene su više nego očigledne. Ne znamo više ni kako da se pozdravimo kad se sretnemo na ulici ili dođemo na neki sastanak. U nekom narednom periodu ćemo se sigurno ponovo baviti poslovnim bontonom u novom ruhu. Digitalizacija je ta koja je uzela svoj primat, ali ipak mislim da ljudima na ovim prostorima nedostaje živa reč. Mi smo ljudi koji su vekovima gradili kulturološke navike balkanskog načina komunikacije i ovo što se dešava je za nas kulturni šok! Iskreno se nadam da nam korona neće trajno izmeniti jedinstveni genetski kod koji nosimo u sebi, jer ni emocije niti energija se ne mogu preneti tako verodostojno digitalnim kanalima kao što to može samo jedan zagrljaj na primer.
Kakve promene nas očekuju u oblasti komunikacija? Kakve su strategije PR stručnjaka za budućnost u kojoj treba sanirati posledice korona-krize?
Tržište proizvoda je već modifikovano za skoro svaku kategoriju, tako da će kompanije i brendovi morati da gledaju i sebe i svoje klijente kroz potpuno nov „objektiv“. PR industrija već godinama postepeno „živi svoju budućnost“ u izmeni pristupa, metrike, kanala i alata koje koristi u komunikaciji. Tu su se već desile ozbiljne promene koje su zaokrenule globalno tržište i način realizacije sa „fizičke“ na digitalnu platformu. Ali ne postoji univerzalna strategija za sanaciju posledica korona-krize, mnogo je faktora na koje nemate uticaj. Ono što je sigurno jeste da će i komunikacije i oblast ljudskih resursa još neko vreme biti najjače karike među svim poslovnim i privatnim akterima. Bavićemo se još dugo revitalizacijom posledica ove, ali i krize koje nam tek predstoji u oblasti ekonomije. Najpametnija strategija je biti prilagodljiv promenama u realnom vremenu i biti pripremljen za ono što potencijalno dolazi.
Tagovi
