Dvodnevna konferencija u Luganu (4. i 5. jul), bila je zakazana još pre napada Rusije na ovu Ukrajinu – kao godišnja „reformska konferencija“. No, sada se postavljaju drugačija pitanja, pre svega: kako da ova izmučena i uništena država ponovo stane na noge kada jednoga dana zavlada mir? I ko će joj i kako u tome pomoći?
Delegacija ukrajinskog „Nacionalnog saveta za obnovu“ koju predvode premijer Denis Šmihal i šef predsedničke kancelarije Andrij Jermak predstaviće u Luganu svoje ideje OECD-u, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Ujedinjenim nacijama kao i predstavnicima vlada i privrednicima iz 40 zemalja.
Ukrajinski „Forbes“ piše da je to obiman dokumenat koji se bavi privremenim procenama ratne štete, idejama za investicije ali i konkretnim nacrtima zakona za reforme.
„Nemamo pojma kada će se rat završiti, kako će se završiti i kako će zemlja tada izgledati“, kaže ekonomski stručnjak Andrian Prokip iz Ukrajinskog instituta za budućnost.
No, na skicama rekonstrukcije zemlje radi se od početka aprila: tada je ukrajinski predsednik Zelenski prvi put razgovarao s ministrima i stručnjacima iz velikih konsultantskih firmi o nacrtima koje su pripremili. U to vreme je i Londonski Centar za istraživanje ekonomske politike u objavio je svoj izveštaj na ovu temu.
Glavne teze su: Ukrajina bi trebalo ciljano da radi na integraciji u EU, da u velikoj meri sama preuzme odgovornost, da stvori podsticaje za priliv kapitala i tehnologije iz inostranstva, te da klimatsku neutralnost učini osnovom nove infrastrukture.
A nezavisno telo blisko EU trebalo bi da nadgleda i kontroliše te mere baš kao što je to činila „Uprava za ekonomsku saradnju“ prilikom sprovođenja Maršalovog plana posle Drugog svetskog rata.
Ukrajinci hoće sami da odlučuju
Ali, sudeći po pisanju ukrajinskog izdanja „Forbesa“, ideja o takvom kontrolnom telu nije naišla na dobar prijem u Kijevu – ukrajinska vlada bi radije da drži uzde u svojim rukama.
I inače, obećanje o „Maršalovom planu“ ne izaziva previše entuzijazma u zemlji. „Mislim da niko ne bi želeo da se u Ukrajini primeni Maršalov plan od pre 70 godina“, kaže Hlib Višlinski, direktor Centar za ekonomsku strategiju.
Prilike u posleratnoj Ukrajini uveliko se razlikuju od onih u zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata – što, uzgred, londonski stručni izveštaj drugačije ocenjuje.
Ekspert Prokip smatra da izraz „Maršalov plan“, koji u Nemačkoj budi pozitivne asocijacije na privredno čudo, u Ukrajini nije čarobna reč već je jednostavno sinonim za program posleratne obnove.
Ogromne sume za Ukrajinu – godinama, decenijama
Međutim za sada ni jedna strana nema odgovore na ključna pitanja: Kakvu bi ulogu zemlje donatori trebalo da igraju u procesu obnove? Da li bi se obnovom upravljalo iz Kijeva ili iz Brisela? I – odakle bi zemlje koje su obećale pomoć trebalo da izdvoje novac?
Stručnjak Višlinski ne gaji iluzije da će vladama zemalja G7 i EU biti teško da, posle korona krize i recesije, svojim građanima objasne zašto ogroman državni novac treba godinama i decenijama da ide u Ukrajinu.
Stoga on ne očekuje ni brzi početak priprema za obnovu: „Očekivanja su na neki način bila veća u aprilu nego sad. Vidimo da se mnoga obećanja veoma polako pretvaraju u novac…“
Kako procese učiniti transparentnima za sve strane i kako sprečiti korupciju u ukrajinskom oligarhijskom ekonomskom i političkom sistemu „nisu sada tako važna pitanja“, smatra Višlinski.
A korupcija?
Međutim, s tim se sigurno nikako ne slažu buduće donatorske institucije. Još u izveštaju, koji je Evropski revizorski sud objavio 2021. zaključak je bio da je korupcija, odnosno zloupotreba moći na visokom nivou „bila i ostala centralni problem u Ukrajini“ na kojem se premalo radi uprkos pomoći od strane EU.
Pritom Ukrajina polaže velike nade u svoj novi status kandidata za članstvo u EU: Višlinski smatra da je „vrlo racionalno“ tesno povezati obnovu zemlje i integraciju u EU – tako da se obnovljena Ukrajina „bez vidljivih šavova“ može povezati odnosno ukrojiti u unutrašnje tržište EU.
Za to bi mogao da se iskoristi i ruski novac, konfiskovan u sklopu sankcija, kaže Višlinski. To inače predlažu i londonski stručnjaci, od kojih su dvojica sada članovi pomenutog ukrajinskog „Nacionalnog saveta za obnovu“.
Obnova stare ili izgradnja moderne privrede?
Energetski stručnjak Prokip ističe da je potrebna vizija – kako bi država trebalo da izgleda jednog dana. Radi li se samo o obnovi infrastrukture koju je uništila i opljačkala Rusija, ili o izgradnji nove, moderne ekonomije?
„Dosadašnja ukrajinska ekonomija je neefikasna, gladna energije i u mnogim industrijskim granama primenjuje model nasleđen od Sovjetskog Saveza i koji se oslanjao na izvoz sirovina“, kaže Prokip.
U starijoj populaciji, koja je ostala u ratom pogođenoj zemlji i koja sada ima još veći udeo u demografskoj strukturi, prevladava paternalistički mentalitet po kojem država mora da stvori fabrike i radna mesta. Međutim, kod njih istovremeno ne postoji poverenje u državne institucije – veruju populistima koji hoće da se obagate ali se predstavljaju kao glas naroda.
Gastarbajteri za Ukrajinu?
Malo je verovatno da će ti Ukrajinci pristati na preorijentaciju na IT i kreativne branše – ili na dovođenje radne snage na primer iz Azije i Afrike.
Radnici regrutovani iz inostranstva kao takozvani gastarbajteri pomogli su Nemačkoj posle Drugog svetskog rata da „ekonomsko čudo“ pretvori u trajno blagostanje.
Pitanje da li će Ukrajina moći bez gastarbajtera: više od deset odsto stanovništva je izbeglo, a kako rat odmiče, mnogi bi mogli da započnu novi život u inostranstvu – i da tamo ostanu, sumnjaju obojica ekonomista.
Prokip naglašava: „Ne odlaze baš svi koji bi mogli biti uspešni u inostranstvu“. Ali Višlinski upozorava: „Mogli bismo da se nađemo u situaciji da se posle rata novac u Ukrajinu sliva, ali da tamo nema ko da ga iskoristi.“
Tagovi
