Stručno obrazovanje mora da prati zelenu tranziciju privrede
Zelene veštine su neophodne kako za održivi ekonomski rast, tako i za društvenu transformaciju, poruka je prvog dana konferencije „Zelene perspektive razvoja privrede i obrazovanja“, koju organizuju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u okviru projekta „Dijalog o zapošljavanju mladih, Inicijativa i dualno obrazovanje“. Cilj ove konferencije je da se nastavi dijalog o zelenoj ekonomiji i zelenim veštinama u kontekstu stručnog obrazovanja.
Na otvaranju konferencije govorili su Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete u Sektoru za Dualno obrazovanje i vaspitanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Kristijan Šiling, šef odeljenja za privrednu saradnju u Ambasadi Savezne Republike Nemačke u Beogradu.
– Hvala GIZ-u i ostalim partnerima na dugogodišnjoj saradnji koja se temelji na želji da podignemo jedan sistem sa ciljem da mladima damo šansu da odmah nakon završenog školovanja započnu svoju karijeru u Srbiji. Kroz osiguranje kvaliteta i učenje na dva mesta oni tu mogućnost mogu da dobiju. Srbija se kreće ubrzano i na korak je od toga da naše zakone implementiramo još čvršće, bolje i sadržajnije. Rastuću privredu je neophodno da prate izmene u smislu osiguranja kvaliteta obrazovanja. Još jednom hvala GIZ-u na podršci da zajedno sa PKS reformišemo sistem srednjeg stručnog obrazovanja. Bili smo vrlo aktivni i još od početka se trudimo da što čvršće vežemo privredu i obrazovanje. Zajedno smo kreirali šest profila i sagledali njihove benefite u školama i privredi. Projekat „Dijalog o zapošljavanju mladih, Inicijativa i dualno obrazovanje“ je pružio veliku podršku mladima u Srbiji ali i u celom regionu. Sve vreme smo zajedno na istom zadatku u okviru kojeg želimo da napravimo regionalne centre kompetencija koji će se kretati ka trening centrima i da nađemo način da kroz Zakon o dualnom obrazovanju podržimo sve nastavnike jer su oni ti koji nose održivost sistema. Dualno obrazovanje je razvojnog tipa i predstavlja stub i održivost razvoja Srbije – objasnila je Gabrijela Grujić i dodala da obrazovanje u 21. veku ne znači sticanje znanja već predstavlja način koji mlade ljude uči da koriste svoj razum.
– Fokus Nemačke razvojne saradnje u poslednjih dvadeset godina jeste da podrži Srbiju na svom putu ka Evropskoj uniji. Ovaj cilj je danas relevantniji nego ikada, a to možemo da uočimo kroz veliki broj diplomatskih poseta Zapadnom Balkanu od strane predstavnika Republike Nemačke. Glavne teme tih poseta odnose se na prevazilaženje izazova zelene tranzicije, klimatskih promena i energetske krize. Takođe, jedan od najvažnijih stubova Nemačke razvojne saradnje jesu stručno obrazovanje i razvoj privatnog sektora. S jedne strane, postoji visoka stopa nezaposlenosti mladih, a sa druge strane poslodavci imaju problem da pronađu kvalifikovane ljude koje bi zaposlili. Zajedno moramo da radimo na rešavanju ovog problema. Dobar primer za prevazilaženje izazova jeste dualno obrazovanje u okviru kojeg je modernizovano šest tehničkih profila koji su implementirani u preko 60 škola. Brojni učenici su pohađali i pohađaju ove škole, a poslodavcima se otvorila mogućnost da zaposle kadar koji im je neophodan. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez naših partnera Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Privredne komore Srbije. Dodatno, bitno je da se stručno obrazovanje i razvoj privrede sagledaju u kontekstu zelene tranzicije koja će dovesti do povećanja broja radnih mesta, a sada je neophodno razmišljati kako da se obezbede svi neophodni kadrovi. Obrazovanje ima veliki potencijal za transformaciju, a Nemačka razvojna saradnja želi da zajedno sa partnerima kreira mere i investira kako bi podstakla mlade da nađu posao – izjavio je Kristijan Šiling i dodao da je Ministarstvo već 20 godina glavni partner GIZ-a u implementaciji projekata u oblasti srednjeg stručnog obrazovanja.
Fokus prvog dana bio je na perspektivama razvoja privrede i obrazovanja u skladu sa zelenom agendom, a u uvodnim izlaganjima uglednih eksperata predstavljena je zelena tranzicija u privredi kao i njeni efekti na obrazovanje. Na panelima se govorilo se i o Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine u pogledu zelene agende u stručnom obrazovanju, potrebama privrede i mogućnostima obrazovnog sistema da na te potrebe odgovori.. Bilo je reči i o poziciji Republike Srbije u regionu u vezi sa zelenom agendom, kao i o potencijalnim posledicama po našu zemlju ukoliko ne bude uhvatila korak sa globalnim stremljenjima u okviru zelene agende. Govornici su se osvrnuli i na Rezoluciju o novom strateškom okviru u oblasti obrazovanja i obuka do 2030. godine koju je Evropska unija donela 2021. godine i koja nedvosmisleno pokazuje da su zelena i digitalna tranzicija, kroz socijalno pravednu transformaciju, glavni fokus EU za narednu deceniju.
Drugog dana konferencije razgovaraće se o daljem razvoju dualnog obrazovanja u Srbiji i biće predstavljeni najvažniji rezultati i identifikovani najveći izazovi u dosadašnjem sprovođenju ovog modela obrazovanja iz perspektive različitih aktera. Takođe, posebna pažnja biće posvećena temi osnivanja regionalnih trening centara koji su deo strateških ciljeva razvoja obrazovanja u Srbiji. Prema Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, u 2023. godini trebalo bi da bude osnovano 12 regionalnih trening centara širom Srbije kroz koje bi iste godine 1000 lica trebalo da bude obučeno, stručno osposobljeno i prekvalifikovano, odnosno dokvalifikovano. Pored predstavnika Ministarstva prosvete, Privredne komore Srbije i direktora srednjih stručnih škola, na panelu će svoja iskustva podeliti i direktori školskih centara iz Slovenije.
Završni panel drugog dana konferencije baviće se postupkom priznavanja prethodnog učenja (PPU) kao neizostavnom temom kada se govori o razvoju politike celoživotnog učenja i obrazovanja. Priznavanje prethodnog učenja zauzima važno mesto u Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, a neke od mera predviđenih Strategijom su razvoj procedura, metoda i instrumenata koji se koriste u postupku PPU; obučavanje kadra uključenog u postupak PPU; odobravanje statusa javno priznatog organizatora aktivnosti odraslih za PPU; promocija koncepta PPU; praćenje i kontinuirano unapređenje kvaliteta postupka PPU itd. U pratećem Akcionom planu Strategije, predviđeno je da u periodu 2021-2023. minimum 10 ustanova sa statusom javno priznatog realizatora aktivnosti obrazovanja odraslih dobije odobrenje za priznavanje prethodnog učenja i da u Registar Nacionalnog okvira kvalifikacija bude uneto 200 kvalifikacija odnosno 330 programa neformalnog obrazovanja. Panelisti su predstavnici relevantnih institucija u Srbiji kao i ekspert iz Slovenije. Oni će pokušati da odgovore na pitanja zašto je proces PPU toliko izazovan, šta će biti benefiti njegovog uspostavljanja kao i šta gubimo kao društvo ako ne postignemo predviđene indikatore.
