Konstraktu, Anu Đurić, znamo kao jedan od dva vokala benda Zemlja gruva. Znamo je i po nekoliko solo singlova i spotova. Sada Konstraktu znamo i kao predstavnicu Srbije na predstojećem Evrosongu, ali i kao predsednicu jedne verovatno veoma srećne stambene zajednice…
Ovih dana izlazi/izašao je video sa tri pesme. Zašto si se odlučila za zbirno pojavljivanje tri pesme a ne kao što je uobičajeno da objavljuješ jedan po jedan singl-spot? Zbog koncepta pesama?
Tri pesme koje objavljujem nastale su skoro u isto vreme, i na neki čudan način čine celinu: sa jedne strane u muzičkom izrazu, i sa druge, u načinu pričanja priče – a to je uglavnom asocijativni niz u okviru teme. Okvirne teme su odnos prema životu/smrti, ljubavni odnos i društvenost u aktuelnim društvenim okolnostima, odnos prema zdravlju.
Da li te je neko nagovarao ili si sama odlučila da učestvuješ na izboru za Pesmu Evrovizije?
U pitanju je bio suptilni presing mojih prijatelja iz studija Gruvlend, gde je pesma i nastala. Ne krasi me takmičarski duh, i dosta mi je stresna ta vrsta izlaganja. Takođe, mislila sam i da pesmi kao što je „In corpore sano“ nije mesto na takmičenju. Moja procena se ispostavila kao pogrešna. Pesma je prošla u uži izbor od 36 pesama i naišla na odlično razumevanje i dobru slušanost. Takmičenje za Pesmu Evrovizije je jedan od bitnijih muzičkih događaja u Srbiji i poslednjih godina je odlično organizovano.
Da li ste ti i tvoja drugarica iz benda Zoe Kida planirale da nastupite na izboru za Eurosong? Ili se to poklopilo? Da li postoji Zemlja gruva, sa Zoe ili bez nje?
Zemlja gruva postoji, ali bez Zoe. Zoe Kida radi na svom solo projektu. Nismo se dogovarale da izađemo na takmičenje, nisam ni znala da se Zoe Kida prijavila dok RTS nije objavio spisak učesnika. Ispalo je odlično, svaka će se pojaviti sa svojom pesmom. Njenu pevam svaki dan, poludeću (smeh).
Tema tvoje pesme za Evroviziju je odnos prema zdravlju, pravi ili pomodni. Pre nekoliko godina singl o „pucanju“, stresu… Uvek si angažovana?
Ne sa namerom. Ili bar to nije moj osnovni poriv. Obrađujem teme koje me zanimaju, fasciniraju, opterećuju i gledam da jezik bude sveden, govorni. To posle u Gruvlendu pakujemo u što pitkiji zvuk.
Milunka Savić
dobro si mislila