Konstruktivan sastanak u pozitivnom tonu, vraćanje ambasadora i „smešna poređenja“: Kako je protekao samit Bajden – Putin

(Beta-AP) – Predsednik SAD Džozef Bajden rekao je da je sastanak sa njegovim ruskim kolegom Vladimirom Putinom protekao u „pozitivnom“ tonu ali je dodao da ga je upozorio protiv bilo kakvog mešanja u američke izbore i da će nastaviti da pokreće pitanja ljudskih prava u Rusiji.

„Jasno sam rekao da nećemo tolerisati pokušaje kršenja našeg demokratskog suverentitata ili destabilizacije naših demokratskih izbora, i da ćemo odgovoriti“, rekao je Bajden na konferenciji za novinare posle susreta sa Putinom u vili u Ženevi, prenosi agencija AP. 

Rekao je da su se on i Putin dogovorili da dve strane održe dalje razgovore o zaštiti kritične infrastrukture od sajber napada i da će imati dodatne razgovore o gonjenju kriminalaca koji vrše takve napade.

Vladimir Putin ne želi „hladni rat“ sa SAD, rekao je Bajden, i dodao da je objasnio Putinu da neke kritične infrastrukture treba da budu nedodirljive.

Rekao je da 16 tipova kritične infrastrukture treba da budu zaštićene od sajber napada, a to uključuje sektor energije i vode.

U maju je sajber napad na najvećeg operatora naftovooda u SAD doveo do prekida snabdevanja gorivom u većem delu istočne obale SAD gotovo nedelju dana. Za napad se krivi ruska kriminalna grupa.

Rusija nije sarađivala sa krivičnim istragama ransomver napada i ne izručuje osumnjičene Americi.

Bajden je rekao da su on i ruski predsednik razgovarali detaljno koje sledeće korake dve zemlje treba da preduzmu oko mera kontrole naoružanja da bi se smanjio rizik rata.

To znači da će se diplomate i vojni stručnjaci obe zemlje sastati za, kako je rekao Bajden, „dijalog o strateškoj stabilnosti“ da postave osnove za buduće mere kontrole naoružanja i smanjenja rizika. Nije rekao kada će ti pregovori početi.

Plan je da se pripremi put za pregovore o sporazumu o kontroli naoružanja koji bi nasledio sporazum Novi Start koji ističe 2026.

Bajden je rekao da je stavio naglasak na pitanja ljudskih prava tokom razgovora sa Putinom, tu su uključeni i slučajevi dvojice Amerikanaca za koje Bajden kaže da su „nepravedno zatvorena“ u Rusiji.

Američki predsednik je rekao da će nastaviti da izražava zabrinutost zbog slučajeva kao što je slučaj ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, zatvorenog u Rusiji. 

Rekao je da će nastaviti da pokreće pitanja u vezi „osnovnih ljudskih prava“.

Američki predsednik je osudio Putinova „smešna poređenja“ oko ljudskih prava. 

On je reagovao na Putinove odgovore kada je bio uptian o Navaljnom, kada je ruski predsednik ukazivao na upad u američki Kongres i na probleme u SAD.

Bajden je rekao da je lažno poređenje između „napada kriminalaca“ na Kongres u Vašingtonu 6. januara sa mirnim demonstracijama ljudi lišenih slobode izražavanja u Rusiji.

Putin: Sastanak s Bajdenom bio konstruktivan, dogovorili uzajamno vraćanje ambasadora

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da su se on i dogovorili na „konstruktivnom“ samitu da vrate svoje uzajamne ambasadore na njihova mesta i počnu pregovore o zameni poslednjeg preostalog sporazuma između dve zemlje o ograničenju nuklearnog oružja. 

„Nije bilo nikakvog animoziteta“ izjavio je Putin na konferenciji za novinare posle razgovora u Ženevi koji su trajali oko tri sata, nešto kraće nego što je bilo očekivano.

Dve strane su najavile da očekuju da će sastanak trajati četiri do pet sati ali su provele manje od tri sata zajedno, uključujući i prve runde razgovora u užem sastavu gde su bili samo njih dvojica sa svojim šefovima diplomatije i prevodiocima.

Na kraju sastanka Putin se prvi obratio medijima, a Bajden će kasnije održati odvojenu konferenciju za štampu.

„Naša procena mnogih pitanja se razlikuje ali, po mom mišljenju, obe strane su pokazale želju da razumeju jedna drugu i da tragaju za načinima da se približe. Razgovor je bio dosta konstruktivan“, rekao je Putin.

Putin je rekao da su se on i Bajden dogovorili da vrate svoje ambasadore na svoje uzajamne položaje u nastojanju da smanje tenzije.

Vraćanje ambasadora sledi posle diplomatskog natezanja tokom koga su obe strane smanjile diplomatsko osoblje.

Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov vraćen je iz Vašingtona pre oko tri meseca kada je Bajden opisao Putina kao ubicu. Američki ambasador u Rusiji Džon Salivan napustio je Moskvu pre oko dva meseca kada  mu je Rusija preporučila da se vrati nazad u Vašington na konsultacije.

Putin je potvrdio da je Bajden pokrenuo pitanja ljudskih prava u razgovoru sa njim uključujući sudbinu opozicionog vođe Alekseja Navaljnog. Putin je branio zatvorsku kaznu Navaljnog, navodeći da je Navaljni „znao da krši zakon“,  i odgovarao na ponovljena pitanja o maltretiranju ruskih opozicionih vođa ukazujući na domaća previranja u SAD, uključujući i proteste vezane za pokret Crni životi vrede i upad u američki Kongres 6. januara.

Putin je rekao da su se on i Bajden dogovorili da počnu pregovore o nuklearnim pitanjima da bi potencijalno zamenili sporazum Novi Start kojim se ograničava nuklearno naoružanje kada istekne 2026. godine. 

Vašington je prekinuo pregovore sa Moskvom 2014. kao odgovor na rusko pripajanje Krima i njenu vojnu intervenciju i podršku separatistima u istočnoj Ukrajini. Pregovori su nastavljeni 2017. ali su malo napredovali i nije postignut dogovor o produženju ugovora Novi Start za vreme predsednika Donalda Trampa.

Putin je takođe rekao da su se dve strane dogovorile, u principu, da počnu konsultacije o pitanjima sajber bezbednosti ali je nastavio da demantuje američke navode da je ruska vlada odgovorna za niz nedavnih sajber napada na kompanije i vladine agencije u SAD i širom sveta. 

Bajden i Putin održali su svoje prve razgovore u vili La Granž u Ženevi, na sastanku od koga se mnogo očekivalo u vreme kada su, po oceni oba lidera, odnosi između dve zemlje na najnižem nivou.