Ako ima neko pitanje iz kategorije alternativne istorije „da li je moglo biti drugačije“ koje bi potvrdnim odgovorom zaista stvorilo mogućnost drugačije sadašnjosti, onda je to svakako pitanje iz Drugog svetskog rata u Srbiji – da li su četnici i partizani morali da uđu u bratoubilački, građanski rat koji u nekim glavama traje i do danas.
Jedan od kontraargumenata za svaki kontrafaktualni pristup istoriji glasi – da je moglo, dogodilo bi se. Odnosi između četnika i partizana, izgleda, nisu mogli da se razvijaju drugačije, ali to pitanje i dalje lebdi, posebno jer su prvi kontakti među njima, na početku rata, zapravo bili obećavajući.
„Vi nas nazivate gibaničarima“, počeo je šaljivo razgovor Draža.
„To vam je ime dao narod, a ne mi“, odgovorio je Ranković.
„Evo“, dodao je Draža, „tim povodom spremili smo vam gibanicu za ručak“
Poznato je da je tokom 1941. godine upriličen veći broj susreta četničkog i partizanskog vrha, čak i lični susreti Josipa Broza Tita i Draže Mihailovića u Struganiku (septembar 1941) i u Brajićima (oktobar 1941). Pokušali su da sklope sporazum o zajedničkoj oružanoj borbi protiv okupatora i kvislinga; dogovarali su se o kvotama za raspodelu otetog oružja, ali naprosto nije moglo.
Manje je, međutim, poznato da su ti kontakti ostvareni već na samom početku rata i da je sa obe strane postojalo raspoloženje da se sarađuje.
CEO TEKST ČITAJTE U MAGAZINU ISTORIJA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVI NEDELJNIK. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
