U stenju iznad Sićevačke klisure, na padini Svrljiških planina kraj Nišave, nalazi se jedna sasvim neobična pećina – Mala Balanica. Ovu pećinu su drevni hominini, ljudi praistorije, koristili kao svoje sklonište i u njoj ostavili obilje tragova, a ponajviše kostiju vukova, divljih mačaka, medveda, jelena… kao i oklesano kamenje koje im je služilo kao alat. U to vreme drevni čovek ovladava lovom na sve krupnije životinje, a oštro kamenje služi mu za sečenje mesa i obradu kože i krzna. Upravo je u Maloj Balanici naš arheolog prof. dr Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu otkrio najstariji čovekov ostatak sa ovih prostora. To je donja vilica čovekovog pretka stara između 400.000 i 500.000 godina koja je deo slagalice o životu, kretanju i usponu modernog čoveka.
Srbija i čitav Balkan za ljude praistorije bili su uobičajena trasa za migracije ka zapadu Evrope kao i ka Aziji. Zato ne iznenađuje što je baš kod nas pronađeno toliko mnogo tragova iz različitih perioda, a naročito kulture Lepenskog Vira iz doba mezolita, Starčeva iz ranog neolita i slavne vinčanske kulture otkrivene na lokalitetu blizu Beograda.
Bogat život ljudi praistorije, kao i višedecenijske napore brojnih arheologa, profesor Mihajlović je zajedno sa još dvoje kolega sa odseka za arheologiju Filozofskog fakulteta, dr Jasnom Vuković i dr Bobanom Tripkovićem, sada opisao u jednoj impresivnoj i veoma vrednoj knjizi nazvanoj „Koreni evropske civilizacije“ (Mladinska knjiga, 2023). U knjizi oni pletu nekoliko tokova narativa – o slavnim istraživačima praistorije od Jovana Cvijića naovamo, o kontekstu u kom su se arheološka istraživanja vršila u poslednjih oko 130 godina, o nađenim ostacima čoveka, artefaktima, naseobinama i drugim tragovima, kao i o načinu životu praljudi na ovim prostorima. Uz oko 500 fotografija, ova neobično obimna knjiga pisana jasnim, jednostavnim stilom, uvodi čitaoca u jedan fascinantan svet. Takođe je značajno što autori postavljaju jasnu granicu ka pseudonauci koja je u stalnom pokušaju „flerta“ sa arheologijom.
Nakon što nas provede kroz paleolit, pad neandertalaca i uspon Homo sapiensa, knjiga nas uvodi u mezolit kroz opis kulture Lepenskog Vira iz doba pre oko 9000 do 6000 godina. Đerdap tog doba su naseljavali vešti ribari koji su bili usmereni na Dunav i verovali su u rečna božanstva. Kraj njihove kulture poklopio se sa usponom neolita.
Naime, period neolita označava kraj života u malim zajednicama koje su u stalnom pokretu, u kojima ljudi žive kao lovci sakupljači. Neolit donosi poljoprivrednu revoluciju jer čovek otkriva žitarice i kako da ih gaji. Zbog toga što seje žitarice i čeka na žetvu, on gradi stalne naseobine koje mogu da porastu dramatično i postanu gusto naseljene. To mu donosi mnoštvo prednosti, ali i neke probleme. Odjednom hrane ima više, pa kada je godina rodna, čovek može da napravi zalihe. U naseobini lakše čuva pripitomljene životinje, lakše se brani od napada susednih grupa i bezbedniji je. Majke mogu da rađaju više dece jer se zajedno sa drugim ženama lakše staraju o bebama. Međutim, gusta naselja i stalan kontakt sa životinjama donose i mnoštvo bolesti…
Na prostoru Srbije arheolozi su pronašli tragove ovakvog života koji pripadaju takozvanoj starčevačkoj kulturi. Prvi zemljoradnici sa ovih prostora ovladali su izradom predmeta od keramike, a iza njih ostalo je mnoštvo figurina. Veliki deo knjige posvećen je i vinčanskoj kulturi koja je otkrivena na arheološkom nalazištu kraj Beograda, i koja je postala poznata širom sveta zbog obilja tragova neolitske naseobine kraj Dunava. To je period od oko 5400 do oko 4500 godina pre nove ere u kom je izraslo veliko naselje sa kućama od drveta i blata i veoma razvijenom metalurgijom i upotrebom bakra.
„Koreni evropske civilizacije“ su knjiga na koju se veoma dugo čekalo. Radi se o prvom pregledu arheologije praistorije ovih prostora koji je izdat u poslednjih gotovo 50 godina. Vođena idejom da očuva znanja o kulturnom nasleđu naših prostora, to je ujedno i detaljno svedočanstvo o naporima jedne značajne profesije da očuva sećanje na neke od najstarijih evropskih kultura.
Tagovi
