Koronavirus gubi 90% svoje sposobnosti da nas zarazi u roku od pet minuta od prenošenja u vazduh, pokazuju prve svetske simulacije kako virus preživljava u izdahnutom vazduhu. Nalazi ponovo naglašavaju važnost prenošenja korona virusa na kratkoj razdaljini, uz fizičko distanciranje i nošenje maski kao verovatno najefikasnija sredstva za sprečavanje infekcije. Ventilacija, iako i dalje važna, verovatno ima manji uticaj, piše Gardijan.
„Ljudi su se fokusirali na loše provetrene prostore i razmišljali o vazdušnom prenosu preko metara ili preko sobe. Ne kažem da se to ne dešava, ali ipak mislim da je najveći rizik od izlaganja kada ste bliski sa nekim“, rekao je profesor Džonatan Rid, direktor Centra za istraživanje aerosola Univerziteta u Bristolu i glavni autor studije.
„Kada se udaljite, ne samo da se aerosol razblaži, već i virus postaje manje zarazan jer je izgubio infektivnost [kao rezultat vremena].“
Do sada su se naše pretpostavke o tome koliko dugo virus preživljava u malim kapljicama u vazduhu zasnivale na studijama koje su uključivale prskanje virusa u zapečaćene posude zvane Goldberg bubnjevi, koji se rotiraju kako bi kapljice zadržale u vazduhu. Koristeći ovu metodu, američki istraživači su otkrili da se infektivni virus ipak može otkriti nakon tri sata. Ipak, takvi eksperimenti ne repliciraju tačno ono što se dešava kada kašljemo ili dišemo.
Umesto toga, istraživači sa Univerziteta u Bristolu razvili su aparat koji im je omogućio da generišu bilo koji broj sićušnih čestica koje sadrže virus i da ih nežno levitiraju između dva električna prstena u trajanju od pet sekundi do 20 minuta, dok strogo kontrolišu temperaturu, vlažnost i intenzitet UV zračenja njihovog okruženja.
„Ovo je prvi put da je neko uspeo da simulira šta se dešava sa aerosolom tokom procesa izdisaja“, rekao je Rid.
Studija, koja još nije prošla recenziju, ukazuje da, pošto virusne čestice napuštaju relativno vlažne i uslove pluća bogate ugljen-dioksidom, brzo gube vodu i suše se, dok je prelazak na niže nivoe ugljen-dioksida povezan sa brzim povećanjem pH vrednosti. Oba ova faktora narušavaju sposobnost virusa da inficira ljudske ćelije, ali brzina kojom se čestice suše varira u zavisnosti od relativne vlažnosti okolnog vazduha. Kada je ovo bilo manje od 50% – slično relativno suvom vazduhu u mnogim kancelarijama – virus je izgubio polovinu svoje infektivnosti u roku od 10 sekundi, nakon čega je pad bio sporiji i stabilniji. Pri vlažnosti od 90% – što je otprilike ekvivalentno parnoj ili tuš kabini – pad infektivnosti je bio postepeniji, pri čemu je 52% čestica ostalo infektivno nakon pet minuta, a palo je na oko 10% nakon 20 minuta.
Međutim, temperatura vazduha nije uticala na virusnu infektivnost, što je u suprotnosti sa široko rasprostranjenim verovanjem da je prenos virusa manji tokom toplog vremena.
„To znači da ako se danas nađem sa prijateljima na ručku u pabu, primarni rizik će verovatno biti da virus prenesem svojim prijateljima, ili da ga moji prijatelji prenesu meni, umesto da bude preneto od nekoga na na drugoj strani sobe“, rekao je Rid.
Ovo naglašava važnost nošenja maske u situacijama kada ljudi ne mogu fizički da se distanciraju. Isti efekti su primećeni u sve tri varijante Sars-CoV-2 koje je tim do sada testirao, uključujući alfu.
Nadaju se da će započeti eksperimente sa varijantom omikron u narednim nedeljama.
Tagovi
