Dugmići koje pritiskate samo tako što na njih pokažete. Drugi dugmići, koji kao da lebde u vazduhu. Raštrkano vreme za dolazak i odlazak zaposlenih, i potencijalna eliminacija pauze za ručak van zgrade.
Ljudi koji su napustili svoje kancelarije pre nekoliko meseci, na početku pandemije, u jednom trenutku će se u njih vratiti, i shvatiće koliko se promenilo nešto na šta ranije nisu obraćali pažnju: vožnja liftom.
Više od 150 godina otkako su prvi elevatori instalirani na Menhetnu, njihovih skoro 65.000 potomaka će odrediti kako će se – i da li će se – radnici vratiti na svoje pozicije. Industrija vertikalnog transporta, kako se zvanično zove, provela je poslednjih nekoliko meseci osmišljavajući nove načine da se zaobiđu ograničenja kutije napravljene da preveze što više ljudi gore–dole u toku jednog dana. A od stepena uspešne primene ovih ideja mnogo toga će zavisiti.
Fizičko distanciranje u liftovima će izmeniti i njihov identitet i radni dan, diktirajući kada će zaposleni dolaziti i kada će napuštati ofis. Vožnja liftom će morati da uzme u obzir zastoje i gužve, kao što se to sada radi sa saobraćajem.
„Ako propišete da samo dvoje ili troje ljudi mogu da budu u jednom liftu, nikada nećete napuniti jednu poslovnu zgradu“, kaže Marg Gregorio, predsednik kompanije za instalaciju i popravku liftova TEI Group. „Špic bi mogao da počne u pet ujutru, i da se nikad ne završi.“
Dok zgrade traže najbolje načine da izbegnu nepotrebne gužve, kompanije koje se bave liftovima razvile su gedžete kako putnici ne bi morali ništa da dodirnu. Jedna firma iz Njujorka osmislila je dugme koje se pritiska samo ako uperite prst u njega. Druge su ponudile nešto što se zove „Toe-to-Go“, sa pedalama na podu umesto dugmadi. Postoje i sistemi koji se pokreću mahanjem, glasom ili, u slučaju jedne kompanije iz Kalifornije, hologramskim dugmadima.
Uređaji mnogima deluju kao kozmetika, pošto je nauka utvrdila da se virus mahom prenosi kapljicama kroz vazduh. No količina sredstva za dezinfekciju ruku koja se koristi u svim gradovima sugeriše da ljudi i dalje ne žele da dodiruju iste površine kao hiljade stranaca.
Proizvodi zato treba da posluže manje za borbu protiv virusa, a više za borbu protiv straha. Da kancelarije deluju bezbedno.
„Svako je mislio da će liftovi predstavljati najveću prepreku za povratak na posao“, kaže Mark Friman, potpredsednik za modernizaciju u Schindler Electric Corporation. „Mislim da smo uspeli da smanjimo tu anksioznost. Ljudi će se lakše odlučivati na vožnju liftom, a to će ubrzati povratak radnika.“
Menadžeri zgrada takođe proučavaju čitav niz inovacija. Kompanija Brookfield Properties instalirala je u neke od svojih nebodera sisteme koji omogućavaju da se koristi myPORT, aplikacija za pametne telefone koju je napravio Schindler, i koja služi za ulazak u zgradu. Sistem prepoznaje na koji sprat ide zaposleni i određuje lift kojim treba da se poveze, starajući se da u jednom ne bude više od četvoro ljudi.
Sličnu aplikaciju nudi i Otis Elevator Company. Ona se zove eCall, i sem što njome možete da pozovete lift, ona analizira saobraćaj unutar zgrada ne bi li ubrzala sve, od toga koliko lift putuje između spratova do brzine otvaranja vrata.
Kompanije razvijaju i nove sisteme za prečišćavanje i cirkulaciju vazduha unutar lifta, uključujući moćne ventilatore i ultraljubičasto svetlo kada nikoga nema unutra. Radnici kompanije Nouveau National iz Njujorka neprestano rade još od marta.
„Nismo ni zatvarali“, kaže vlasnik Din Speranca. Kompanija reklamira svoj senzor koji se stavlja nadomak postojeće dugmadi i detektuje potez putnika prstom pre nego što ostvari fizički kontakt.
„Nema dodira ničeg fizičkog“, tvrdi kompanija u promotivnim materijalima. „Samo vazduha.“
Neke kompanije istražuju i posebne uređaje za prečišćavanje vazduha. Speranca opisuje jedan koji detektuje kada je lift prazan, a potom ga zaustavlja na dva ili tri minuta i emituje ultraljubičasto svetlo.
Konsultant za liftove Rob Kuzi kaže da je video moćne ventilatore koji mogu da zamene ceo vazduh u liftu nekoliko puta u minutu, što bi moglo da se dopadne i vlasnicima zgrada čak i pošto budemo imali vakcinu protiv koronavirusa.
„Moj savet je ovaj: ‘Duboko udahnite i ne bacajte novac u nešto što možda ne radi ili što će za svega nekoliko godina biti nepotrebno'“, kaže on.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 10. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
