Sve je više studija koje ispituju delovanje mikronutrijenata na tok infekcije SARS-CoV-2. Vitamin D izgleda kao obećavajući kandidat za ublažavanje toka bolesti. Da li je to zaista tako?
Poznato je da se može raspravljati o mnogo čemu. Ali, svakako je nesporno da je dovoljno unošenje u organizam hranjivih materija (mikronutrijenata), poput vitamina i minerala, od suštinske važnosti za funkcionisanje imunog sistema. To je već dovoljno razloga za mnoge naučnike da se bace na istraživanje mikronutrijenata – kako bi utvrdili da li ciljana upotreba pojedinih može da ublaži tok infekcije kovidom 19, spreči teške posledice ili čak smrt pacijenta, piše DW.
Vitamin D je jedan od najomiljeniijih predmeta istraživanja. Pojedine studije zvuče obećavajuće. Kao na primer rad španske pulmološkinje Marte Kastiljo. „Ovo je jedna od studija koja se stalno koristi za dokazivanje delovanja vitamina D“, kaže Martin Smolih, farmakolog i profesor na Institutu za nutricionističku medicinu pri Univerzitetskoj klinici Šlezvig-Holštajn u Libeku.
Smolih se i sam bavi istraživanjem mikronutrijenata i dodataka ishrani. U vreme kada se uticaj vitamina i minerala ili iz ideoloških ili iz ekonomskih razloga snažno preuveličava ili omalovažava i ismejava, profesor Smolih se trudi da pruži diferenciranu sliku.
Na osnovu naučnih dokaza
Rezultat studije istraživačice Kastiljo na prvi pogled uliva optimizam: od 50 pacijenata obolelih od kovida 19, a koji su dobijali vitamin D, samo jedan je završio na odeljenju intenzivne nege. U drugoj grupi koja je bila predmet istrage, i u kojoj nisu dobijali vitamin D, 50 odsto pacijenata moralo je na intenzivnu.
„Prvi važan korak kod takvih studija jeste da se pogleda kako su grupe sastavljene“, kaže Smolih. A kako bi se odgovorilo na pitanje dejstva vitamina D, grupe bi morale da budu identično formirane.
Metodološki čisto?
Ali, baš tu je problem. Studija navodi neke rizične faktore i pruža informacije o tome koliko pacijenata boluje od određenih bolesti, na primer od dijabetesa tipa 2.
„Samo šest odsto pacijenata koji su dobijali vitamin D su bili dijabetičari, ali 19 odsto dijabetičara bilo je u grupi koja je dobijala placebo“, objašnjava Smolih.
Još veća razlika je kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom: 57 procenata pacijenata koji nisu dobijali vitamin D imalo je problema s povišenim krvnim pritiskom. U drugoj grupi bilo je samo 24 odsto učesnika studije s povišenim pritiskom.
„Što će reći da su u grupi koja nije dobijala vitamin D bili bolesniji pacijenti“, sumira farmakolog. I takve heterogene grupe na kraju iskrivljuju rezultat.
Ali, nije samo to značajno: „U slučaju kovida 19 znamo da su dijabetes i visok krvni pritisak rizični faktori koji utiču na teži tok bolesti“, kaže Smolih. „Dakle, nije nikakvo čudo da su pacijenti iz grupe koja nije dobijala vitamin D češće završavali na intenzivnoj nezi.“
Ovakva studija, koja nije metodički čista, ne može da odgovori na pitanje da li su pacijenti završavali na intenzivnoj nezi zbog toga što im je nedostajalo vitamina D ili zbog prethodnih bolesti. I brojne druge studije i pregledi su došli do zaključka da davanje vitamina D nema značajan efekat na oboljenje od kovida 19.
Ali…!
Dijabetes tip 2 i hipertenzija imaju više toga zajedničkog. Oni nisu samo rizični faktori za teške infekcije kovidom 19, već takođe i za bolesti koje su povezane s ishranom. Dakle, varaju se svi oni koji su pomislili da ishrana i status hranjivih materija ne igraju nikakvu ulogu u pandemiji korona-virusa. Upravo je suprotno.
„Nutrijenti su važni za različite nivoe imunološkog sistema“, kaže Anika Vagner, profesorka nutricionizma i imunološkog sistema na Univerzitetu u Gisenu. Manjak nutrijenata slabi različite odbrambene mehanizme imunološkog sistema i olakšava patogenima napad.
Moraju li se uzimati dodaci ishrani?
Pored pitanja koliko su hranjivi sastojci važni za sprečavanje bolesti, sve češće se diskutuje da li se naš imunološki sistem zadovoljava zdravom ishranom ili su mu za odbranu neophodni dodatni sastojci kako bi funkcionisao na najvišem nivou. Odgovor glasi: zavisi. „U principu preporučujem da se hranjivi sastojci na dnevnoj bazi pokriju ishranom“, kaže Vagner i naglašava da je to „definitivno moguće“. Ali, na osnovu porasta stope gojaznih ljudi, postoji sumnja da se praktikovanje zdrave ishrane ne sprovodi u dovoljno mjeri. Time naravno manjka i adekvatno snabdevanje nutrijentima.
„Gojazni ljudi često konzumiraju previše namirnica bogatih energijom, ali sa malo nutrijenata“, ističe Vagner. To su zaslađena pića, gotova jela i slatkiši. „Gojazne osobe tako razviju sklonost ka dijabetesu i visokom krvnom pritisku.“
Nedostatak nutrijenata slabi imunološki sistem, a gojaznost, dijabetes i visok pritisak utiru put teškim oboljenjima zbog kovida 19.
Ovdje onda ponovo u igru ulazi vitamin D: manjak vitamina D se „često nadprosečno javlja kod bolesti i životnih uslova, koji povećavaju rizik od infekcije kovidom 19, dakle kod starijih osoba, gojaznih ili osoba koje boluju od dijabetesa tip 2“, napisao je Martin Smolih u svom stručnom blogu „Medicina nutricionizma“.
Ignorisanje veze između ishrane i bolesti
Vrzino kolo koje nije ni novo niti nepoznato. „Mnoge bolesti koje su relevantne za koronu, mogle bi se sprečiti prevencijom“, saopštilo je još u maju ove godine Nemačko udruženje dijabetičara (DDG).
Uprkos tome: „U Nemačkoj se često potpuno ignoriše veza između ishrane i bolesti. To je za mene veoma dramatično, s obzirom da bi se to moglo modifikovati“, kaže Smolih. „Umesto toga, pandemija korona-virusa pogodila je jedno društvo u kojem su ishranom uslovljene bolesti – normalno stanje.“
Jedna druga grupa bi mogla da profitira od prioritizacije hranjivih sastojaka za zdravlje – stari. „Znamo da imunološki sistem u starosti ne funkcioniše više tako dobro i da se smanjuje mogućnost sinteze vitamina D“, kaže Anika Vagner. Ovde bi zaista trebalo razmisliti o suplementaciji.
Na kraju, dolazi još i nemački Savezni institut za rizike (BfR), koji preporučuje starijim osobama i hroničnim bolesnicima dodatak vitamina D, a posebno ako su osobe upućene na medicinsku negu.
Farmakolog Smolih u svom blogu piše da je od uzimanja pojedinih mikronutrijenata važnije da se fokus stavi na fundamentalnu optimizaciju statusa hranjivih sastojaka, kako bi se sprečile razne bolesti. „Odgovarajuće nutricionističke i zdravstvene političke mere su, u pogledu pandemije korona-virusa, važnije nego ikad.“
PRETPLATI SE NA NEDELJNIK
AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.
din.26.000 11.999
Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 6.058 3.999
Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 12.116 7.500
Tagovi
